Foto: Regional Express
IGRAČIMA hrvatskog prvoligaša Istra 1961 već mjesecima nisu isplaćene plaće. Na tu je činjenicu danas upozorio Nogometni sindikat, koji je izvijestio da neki igrači nisu plaćeni i po šest mjeseci.
"Dragi Remo,
stari moj druže, kažu da se jučer u Upravu popeo tvoj sin i otišao pitati kada će plaća. Taj siroti momčić ostavljen je sam i vjerujem kako mu nije lako. Iskreno nije ni meni bilo lako, i ja sam kao i on bio sam, bio sam usamljen kad sam tvrdio da si improvizator, nogometni diletant i da ćeš nas upropastiti.
Vidiš Remo, fin si ti čovjek, malo prepotentan ali fin, još uvijek si vlasnik kluba iz moga grada, kluba zbog kojeg me najčešće boli stomak, ali jebiga Remo par puta sam ti rekao da sam se rodio pored stadiona i da se samo zbog toga što sam rastao pored stadiona vezan za klub.
Vjeruj mi dragi druže, nikada nisam dobio kunu niti bi ikada uzeo kunu kada je u pitanju klub, šta ćeš jebiga, neki vole Istru, nisam čak ni pivo popio od Šprajcera i Pamića kao što su tvrdile nabiguzice s kojima si se okružio, možda jesam, ali sam i ja platio pokoju turu. Da, usput, da ne zaboravim, oni su za razliku od tebe s „rajom“ ponekad popili piće, čak se i Rus znao pojaviti u kafiću.
Jebiga, ti si ozbiljan čovjek, investitor, razumijem da te ne zanima vucarati se po kafanama, jasno mi je, nismo svi isti, šta sad?
Eto Remo moj, nismo se baš previše susretali, ali smo se odmah razumjeli, meni je iskreno da ti kažem odmah bilo jasno da si ti ono baš pravi mangup. Ekipa koja zna s lovom, ali je nema, tako si mi odmah izgledao, čim sam te vidio…
"Shvatio sam kad su te Dalmoši pitali koliko ćeš uložiti u Hajduk da ti jednostavno nemaš šta uložiti"
Kako si ti samo bio dosadan na presicama, kako si ti majstorski govorio a da ništa ne kažeš to je bilo neponovljivo. Meni je odmah, nakon prve tvoje presice bilo jasno da ti love "nemaš niti bi nam je dao da je imaš". Imam jednostavno instinkt, shvatio sam kad su te Dalmoši pitali koliko ćeš uložiti u Hajduk da ti jednostavno nemaš šta uložiti.
Lomili su se novinari i još se lome da nam objasne kako si ti ipak uložio, zbrajaju ti tekuće troškove, plin, voda, struja, odvoz smeća, plaće i doprinose na plaće (koje si povremeno plaćao) u investiranje. Ma znaju oni da nisi ništa posebno ulagao ali peru svoju savjest, jebiga, oni su ti davali vremena, smatrali su da ćeš izvući nešto iz čarape. Kod mene ti je Remo uvijek sranje s tim čarapama, teško ih je spariti, žena opere veš i uvijek jedna fali, da joj jebeš mater imam sto puta po jednu čarapu...al pustimo to...
Zaboravljaju da se to nigdje u svijetu ne računa kao investiranje, jebiga po toj logici ja sam prije pola sata platio plin i vodu i da ga jebeš to mi niko ne računa kao investiciju, kažu „pa to si potrošio, to ti je obveza“, ali pustimo to, nema veze radio si ono što si mogao jer te niko osim mene nije ništa pitao. Naš narod je Remo takav, on ustukne i uvlači se u dupe čak i kad pomisli da neki ima novca, a šta da ti kažem kad sve znaš.
"Ostani Remo, bilo bi glupo da bez tebe krenemo iz nižeg ranga"
Nego Remo, na stranu ove stvari, to su tvoje stvari kako si mi uostalom jednom odgovorio „ne pada mi napamet otkrivati vam svoje poslovne tajne“, ma koga uopće zabole za tvoje investicije pored ovih Agrokora, poreza na mobitele i komunjara. Nego, malo sam odlutao, kako si inače, to sam te htio pitati prije samog kraja…
Šta se radi? Čujem da si nešto bolestan, želim ti brzo ozdravljenje jer bih volio da se vratiš, da dođeš, da ozdraviš i da završimo priču oko Organizacije.
Remo, ja bih čak volio da ostaneš u Puli još dvadeset godina, da te odvedem na cugu, da popijemo ko ljudi (ja ću platiti), volio bi da zajedno krenemo iz početka.
Bilo bi glupo da bez tebe krenemo iz nižeg ranga, iskreno da ti kažem volio bih još malo gledati kako zavlačiš ljude, kako po stoti put objašnjavaš da si sve obveze riješio.
"Sram me da je Vojnović, takva ljudina, došao, a ti zbrisao"
Želim slušati tvoje priče o kosturima iz ormara, nama su, Remo, kosturi fetiš, kod nas su kosturi na turnejama, e pa zašto moj Remo taj doživljaj bilo kome uskratiti.
Remo druže moj, ajde prizdravi ti nama vrati se, riješi ove plaće, sramote me od Vojnovića, iskreno, sram jebote da je čovjek došao, takva ljudina, a ti zbrisao, sad on gleda ovu našu sramotu. Meni je neugodno Remo…
Ajde se ti nama vrati, plati te plaće, dat će nešto HNS, stići će nešto od Miloša, ako to već niste razjebali?
Nadam se da niste, ako jeste posudi neke pare, pa da nastavimo dalje, ne moraš se bojati, ovdje svi pomalo muljamo, a niko ne odgovara za ništa, koga boli kurac što si malo zapeo, dođi jer sam bez tebe usamljen, pozdravi me Seada i javim ti se za par dana, tvoj Fric."