Mršav do kostiju, gladan, promrzao, dehidriran, pun buha, krpelja i blata, jedva je preživio prvo kupanje i čišćenje, no kroz par tjedana vratio se lijepi, zlaćani macan :) Uz malo dobre volje i ljubavi...
Drago mi je da još postoji srca u ljudima ali zašto ne bi svoju samilost protegnuli korak dalje? Po čemu je ovaj mališan zlatniji ili jadniji od miliona drugih životinja koje na dnevnoj bazi bezobzirno ubijamo, samo da bi zadovoljili svoje nekontrolirane jezike?