"Meg je jučer zaspala u učionici. Pustio sam je da spava. Ona ima brojne obaveze kao cura koja živi na farmi, muči je i umor i tjeskoba i razne druge stvari. Moja predavanja su samo dio njenog života.

Jučer nije baš pametno iskoristila svoje vrijeme. Nije napisala esej na satu engleskog. Znala je to i ona, a i ja, no nisam je zbog toga odmah napadao. Nisam ni trebao. Ona mi ga je poslala sinoć u 21:00.

Ne kažem da bi ovo trebao postati dio njene rutine, no mislim da bismo svi ponekad trebali vjerovati svom instinktu, čak i kad ide malo protiv pravila. Meg bi na nekoj drugom predavanju vjerojatno bila zapisana i kažnjena zbog spavanja i zbog nenapisanog eseja, ali eto, nije bila u drugoj učionici. Bila je u mojoj."

Profesor Monte Syrie je u nastavku objasnio da djevojka nije bila nepristojna i da njeno spavanje nije bilo rezultat nedostatka poštovanja. Saznao je da Meg ustaje u 5 ujutro kako bi odradila svoje obveze na farmi, a rano ujutro, oko 6:45 ide u trgovinu. Već u 7:10 ima predavanja iz matematike.

Syrie je za svoju reakciju dobio brojne pohvale, ne samo od učenika, nego i od odraslih osoba koje se slažu da napadanje i kažnjavanje djece rijetko daje dobro rezultate, pogotovo kad to osoba nije ni zaslužila.