Da vam se prvo predstavim, moje ime je Luka i ja imam jedanaest godina. Pišem Vam ovo zato što je moja mama puno ljuta na vas i govori vam ružne riječi. Ja ne volim kad moja mama govori ružne riječi iako ona to zbilja ne govori puno puta, osim kada je netko baš naljuti kao recimo kad smo ja i brat razbili onu vazu što je kupila za baku. Moja mama je počela vama govoriti ružne riječi od kada smo mi bili u doktora. Doktorica je moju mamu pitala imam li ja srčanu manu i u koju školu idem. Kada je moja mama rekla doktorici da ja nemam srčanu manu osim što imam ogromno srce i volim sve ljude pa oni u njega stanu, doktorica je rekla mojoj mami da novom odlukom ministra Daria mora ukinuti moju invalidninu.
Doktorica je mojoj mami objasnila da sam ja savršeno zdravo dijete kao što ste zdravi i vi i da ću kao takav završiti kakvu dobru školu ili zanat i zaposliti se bez problema. Ja sam bio sretan. Bio sam sretan što ću kao i vi Dario završiti kakvu školu ili zanat i zaposliti se kao ministar bez problema. Doktorica je rekla da i vi imate veliko srce u kojeg stanu sva djeca i ljudi kao i ja pa bih i ja svakako mogao raditi vaš posao jer je human i pomaže ljudima, a ja to zbilja volim, volim pomagati ljudima i volim kada se ljudi smiju i kada su sretni. Moja mama je plakala radi barba Frane koji je moj asistent u nastavi jer ja idem u redovnu školu po prilagođenom programu. Frane je baš dobar čovjek.
On mene puno voli i voli kada se mi družimo. Ja sam čuo gospodine Dario da i vi imate asistenta koji se možda isto zove Frane i dobar je čovjek. Ne znam hoćete li i vi biti ljuti kao i moja mama na Darija jer ste vi darijo pa ne znam na koga ćete vi biti ljuti ako ukinete sami sebi asistenta Franu koji se možda zove nekako drugačije? Moja mama je meni sve. I vama je vaša mama sve zar ne? Moja mama je sve u mom životu i žao mi je što moja mama plače jer ste mi ukinuli 1250 kuna mjesečno da ona plati neke stvari koje ću vam objasnit još poslije. Ja vjerujem da bi i vaša mama plakal