MOJE ime je Aron. Pet sam godina živio na Jarunu u dvorištu, ponekad slobodan, ponekad na lancu. Moji ljudi se nisu previše brinuli za mene, ali ja sam mislio da je to u redu i bio sam sretan. Valjda. Odjednom mi je počela otpadati dlaka i strašno me je počelo svrbjeti.
Došla je neka nepoznata žena i pričala s mojim ljudima. Odvela me kod veterinara gdje su mi svašta radili. Gledali su mi uši, tijelo, ubadali me i govorili da budem dobar pas. Pa ja jesam dobar pas! Ja sam njemački ovčar i uvijek sam bio dobar!
Moje stanje je krenulo nabolje, barem tako mislim, jer mi je dlaka počela rasti i prestalo me sve toliko prokleto svrbjeti. Nepoznata žena je još neko vrijeme dolazila, a onda je i ona prestala. Ne znam zašto, bila je jako draga.
Ja sam i dalje bio u svom dvorištu. Prestali su mi davati tablete. I opet me je sve počelo jako svrbjeti i nisam mogao izdržati a da se ne počešem. Dugo vremena je prošlo, a onda su došle neke druge žene koje su čudno mirisale.
Pričale su s mojim ljudima, strpale me u auto i odvele. Nisam imao pojma kamo idem, ali sam bio znatiželjan. Pomazile su me; o, kakav je to čudan i dobar osjećaj! Rekle su da smrdim i da moram hitno kod veterinara i počele su me zvati Cherokee.
Opet sam došao kod onog istog doktora u uniformi kod kojeg sam već bio i baš sam mu se razveselio. Imao je tužan pogled iako sam ja mahao repom. Opet su me uboli, slikali, odveli su me kod jedne doktorice koje mi je strugala kožu i svašta mi je radila.
Svi su bili dobri prema meni, dobio sam i lopticu! Moja loptica! Konačno opet imam svoju najdražu igračku! Stavili su me u neki box gdje je bilo još žena koje su mirisale kao i one zadnje dvije, vidio sam nove pse! O, kako sam sretan bio!
Pa ja imam društvo! Nisam baš bio najsretniji s tim kavezom, ali su me puštali van puno puta! Znate što još? Kupali su me skoro svaki dan. Ispočetka mi se nije dopalo, ali kasnije sam shvatio da to valjda tako mora biti i bio sam dobar pas.
Obožavao sam trčati za lopticama, juriti po zelenoj travi, mirisati nove stvari i igrati se s drugim psima. Moje stanje je valjda išlo nabolje, ali davali su mi hrpu nekih lijekova.
Jednog dana je po mene došao jedan dečko. Tada nisam znao da će on biti osoba koja će me naučiti što znači biti voljen i sretan pas, tada nisam znao koliko sreće sam imao.
Otišao sam s njim, bio je to smiješan čovjek. Mazio me, pazio me, davao mi lijekove, kupao me, vozio me svuda! Čak je i u autu maknuo prednje sjedalo da ja imam više mjesta. I imao sam hrpu loptica!!! Koja sreća! Neopisivo.
Kod veterinara sam išao redovito, ali meni je to bilo super, i ta divna doktorica i doktori, svi su me voljeli. Ja sam svakim danom bio sve sretniji. Naučio sam što znači biti pas i to pas s obitelji. Moj čovjek i ja smo provodili puno vremena zajedno i ja sam uživao.
Sve godine s onim mojim ljudima mi nikada nisu pružile toliko sreće i jurnjave za lopticama koliko moj čovjek. On me volio, on me mazio - i ja sam njega. Bio sam mu dobar pas!
Pričali smo puno i često. Iako ga baš nisam razumio sve, odgovorio bih mu kako sam umio i znao.
Moj čovjek me odveo na more! Ja sam bio u šoku, govorio mi je da sam zgodan i svi su bili zadovoljni jer mi dlaka raste, a ja sam se čudio toj velikoj plavoj vodi i htio sam u nju skočiti čim prije. Na moru smo bili dugo, spavali smo u šatoru, u kući, on je bio uvijek pokraj mene.
Brinuo se da mi je mekano, da mi je ugodno. Moj život je imao smisla. Nisam vam rekao jednu stvar, moj čovjek je isto na početku bio tužan, ali on i ja smo zajedno pronašli maleni trenutak sreće i uživali zajedno. Taj čovjek je moje sve, a vjerujem da sam i ja njemu bio sve.
Vratili smo se s mora, postalo je hladno, morao sam nositi razne kaputiće i majice, ali za svog čovjeka sam pristao na sve. I dalje sam išao kod veterinara i pio neke tablete, ali ja sam dobar pas i napravit ću sve da moj čovjek bude sretan.
Jednog dana sam se osjećao strahovito umorno, nisam znao što je, ali htio sam mu pokazati da želim trčati za lopticom, no nisam mogao. Odveo me kod onog stričeka doktora kod kojeg sam prvo bio. Odmah sam se razveselio, ali mi je bilo čudno jer sam morao ostati tamo.
Napravili su mi veliki krevet i spojili me na neke cijevi. Ubadali su me i opet ubadali. Svi oko mene su bili zabrinuti, a ja sam samo bio jako umoran. Moj čovjek je do mene svaki dan dolazio nekoliko puta. Na nosilima su me vodili van.
Nas dvoje smo sjedili na travi, on mi je donio sve moje najdraže igračke i ja sam mu zaista htio pokazati zahvalnost, ali sam bio jako umoran. Nisam mogao stati na noge, on mi je pričao i puno me je mazio.
Svi su me mazili, svi su mi pričali, a ja sam samo želio spavati. Zaspao sam jučer, sretan, svi moji najdraži ljudi su došli kod mene, znam da su bili tužni, ali ja sam bio sretan. Zaspao sam sretan i voljen.
Zaspao sam znajući što znači biti pas, što znači imati obitelj. Proživio sam stvari koje neki moji četveronožni prijatelji nažalost ne iskuse u cijelom životu.
Htio sam vam reći da se ne brinite, da sam sretan tamo gore iza duge i da vas molim da pomažete psima kao što sam bio ja! Voli vas vaš Aron aka Cherokee.
Želite li momentalno primiti obavijest o svakom objavljenom članku vezanom za kućne ljubimce, instalirajte Index.me aplikaciju i pretplatite se besplatno na tag: ljubimci.
Index.me aplikaciju za android besplatno možete preuzeti na ovom linku, dok iPhone aplikaciju možete preuzeti ovdje.