SA samo 18 godina Vladimir Štimac napustio je Beograd i iz malog beogradskog kluba Beovuk otišao u veliki Žalgiris. Bila je to golema promjena u životu mladog srpskog košarkaša. Bilo je trenutaka kad je bio gladan i kad u hladnjaku nije imao ništa, a svaku kintu slao je kući jer je to bio jedini način da nešto uštedi.
Od prve plaće je kupio računalo, mobitel i PlayStation. Bio je mlad i puno je trošio, a trebalo je plaćati stan, hranu i nešto uštedjeti. Zato je slao novac roditeljima, a nekoliko puta se preračunao i poslao je više nego što je trebao. Novčanik mu je često bio prazan, a do plaće je bilo još puno.
''Nisam imao novca. Bilo je situacija kad je hladnjak bio potpuno prazan, a ja gladan. Klub mi je tih dana dao auto na korištenje, ali nisam imao ni za benzin'', rekao je košarkaš koji je u dresu reprezentacije Srbije osvojio svjetsko, europsko i olimpijsko srebro.
Mogao je javiti roditeljima da nema novca i da mu vrate do plaće, ali bilo ga je sram. Nije ih želio opterećivati i da misle da je upao u probleme.
''Bilo me je sram'', priznao je, a onda je otkrio da mu je u tim trenucima najviše pomogao Marko Popović, suigrač iz Žalgirisa i hrvatski reprezentativac.
''Pozvao sam ga, bilo me je sram. Objasnio sam mu da sam svu svoju ušteđevinu poslao kući i da mi je ostalo malo novca do plaće. Imao sam, ali ne dovoljno. Rekao mi je da se ništa ne brinem, da će se pobrinuti za mene i posuditi mi novac. Puno mi je pomogao. Zvao me je kod njega na ručak, dao mi je nekoliko važnih savjeta, objasnio kako da rasporedim novac, da ne trošim na gluposti. Želio mi je pomoći. I ne samo tada. Bio sam mlad, on iskusniji. Govorio mi je i da trebam smršavjeti'', pričao je Štimac za litvanski portal 15min.lt.
Prisjetio se Štimac kako ga je Marko izribao na jednom treningu.
'''Nisi se ni oznojio, što ti uopće radiš?' podviknuo je jednom na mene kada je vidio da se nisam dovoljno trudio. Mnogo mi je značila njegova pomoć, to nikad neću zaboraviti'', kazao je igrač Zvezde.