Momčilo Đurđić je jedan od osnivača srbijanske Demokratske stranke i nekad bliski suradnik pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića.
TEKST Vladimira Matijanića od 11. januara "Zlo opet dolazi iz Srbije", objavljen na portalu Index.hr, svojim tonom i premisama podsetio me je na ratnu matricu koju smo apsolvirali u Srbiji, sa kraja osamdesetih i tokom devedesetih godina. Meta je tada bila autonomija kosmetskih Albanaca, a danas bosanskih Srba i Hrvata.
Problem analize g. Matijanića nije u tome što je napisao – izuzimajući predlog rešenja problema BiH, u finalu teksta – već upravo u onome što nije ni pomenuo, a morao je, ako pretenduje na status objektivnog posmatrača koji podjednako drži do uzroka i posledica.
Etiketu "genocidna tvorevina" autorizirala je Miloševićeva propagandna mašinerija kao ratni poklič
Pošto se on u svom tekstu bavi samo posledicama koristeći recikliranu retoriku koja ništa dobro nikome nije donela – osim što je hranila zlo iz naslova - otuda su i njegova rešenja jednostrana, neodrživa i opasna. Kada smo već kod retorike, podsećam g. Matijanića da je jezivu etiketu "genocidna tvorevina" autorizovala Miloševićeva propagadna mašinerija kao ratni poklič, pozivajući se na Jasenovac. Znamo gde je to odvelo, kao što se može pretpostaviti gde bi danas moglo da odvede nazivanje istim imenom Republike Srpske, zbog Srebrenice.
Stanje u BiH se neće popraviti uklanjanjem pojedinaca sa vlasti, a još manje ukidanjem entiteta, već radikalnom promenom političke paradigme koja u centralizaciji i permanentnom podrivanju dejtonske autonomije Srba i Hrvata nalazi rešenja za "stabilnost" BiH.
Umovi koji su mislili da će uklanjanjem Karadžićeve ratne SDS i dolaskom Dodika na vlast bilo šta "rešiti" su oni isti umovi koji danas misle da će svoje ciljeve postići političkom eliminacijom aktuelnog lidera bosanskih Srba. Tu dolazimo do još jednog neobjašnjivog odsustvovanja u Matijanićevoj analizi: pisati o problemima današnje BiH i, preko toga, predlagati konačno rešenje, a nijednom rečju ne pomenuti bilo kakvu ulogu Izetbegovića i SDA, ravno je pisanju o raspadu SFRJ, a ne pomenuti Miloševića i SPS?!
Koja je suštinska razlika između oduzimanja autonomije Kosovu i Metohiji i onoga što sada Hrvatima i Srbima u BiH priređuje bošnjačka elita?Momčilo Đurđić
Ako napravimo ogled i današnju BiH, po Dejtonskom mirovnom sporazumu, stavimo u ravan nekadašnje SFRJ, po Ustavu iz 1974., i komprativnom metodom pokušamo da sagledamo destruktivne mehanizme onda, i tako predupredimo fatalni ishod danas, zanimljivo je pogledati da li i kakve sličnosti postoje i kako bi izgledala današnja podela političkih uloga, pogotovo ona Bakira izetbegovića?
Uloga Slobodana Miloševića u ovom rimejku sasvim sigurno bi pripala Alijinom sinu, proislamskom unitaristi, koji uz podršku međunarodne zajednice već par decenija radi na demontiranju Dejtonskog sporazuma kao što je Milošević radio na demontiranju Ustava iz 1974.
Kakva je suštinska razlika između oduzimanja autonomije Kosovu i Metohiji tokom i posle 1989. i onoga što nakon 2000. godine Hrvatima i Srbima u BiH priređuje bošnjačka politička elita? Tu ne mislim samo na desetine ovlašćenja koja su oduzeta Republici Srpskoj, a koja im pripadaju po Dejtonu, već i na trostruki izbor predstavnika hrvatskog naroda u predsedništvu BiH, i to bošnjačkim glasovima.
Kao što Milošević nije razumio 1989., tako ne razumije ni Izetbegović danas
Šta to krajem osamdesetih Milošević nije razumeo, a Izetbegović danas podjednako ne razume? Umesto da anticipira novu politčku realnost nakon pada Berlinskog zida i prvi predloži dalju konfederalizaciju SFRJ, kao jedini održivi model zajednice u novim geostrateškim okolnostima, Milošević se jasno stavlja na potpunu suprotnu vrednosnu i političku poziciju od Slovenije, koja nedvosmisleno i jedinstveno stoji iza poruke "Europa zdaj!"
Te fatalne 1989. ne samo da vrši državni udar suštinski devastirajući autonomije Kosmeta i Vojvodine nego uvodi ekonomske sankcije drugoj članici federacije – Sloveniji. Time indirektno, ali de facto, Srbiju i Sloveniju, "proglašava" nezavisnima jer samo nezavisne države mogu jedna drugoj uvoditi ekonomske sankcije.
Skoro godinu dana kasnije, oktobra 1990., donoseći novi Ustav Srbije on članom 135., koji poručuje da će "...Srbija primenjivati SAMO one savezne propise koji su u njenom nacionalnom interesu...", i de jure stavlja Srbiju izvan federacije.
Umesto da izbegne rat, međunarodnu blokadu i ekonomsku katastrofu, da zaštiti i očuva prvorazredni srpski nacionalni interes koji je realizovan kroz jugoslovensku zajednicu, a glasi "Svi Srbi u jednoj državi", sve pripremajući se za EU i NATO koji su već bili u ponudi, radi sve suprotno i proizvodi nezapamćenu katastrofu za svoj narod i milione Bošnjaka i Hrvata.
Kako bi mogla glasiti parafraza ingenioznog aforizma iz Naše borbe
U drugoj polovini devedesetih beogradska, nezavisna "Naša Borba" objavila je ingeniozni, pronicljivi aforizam koji glasi: "Svi Srbi su živeli u jednoj državi dok Slobodan Milošević nije odlučio da tako bude." Analizirajući danas stanje stvari, parafraza aforizma iz devedesetih bi mogla da glasi: "BiH bi sačuvala mir i stabilnost da Bakir Izetbegović i međunarodna zajednica nisu odlučili da tako bude."
Finalnom delu svoje analize Vladimir Matijanić daje podnaslov ravan naslovu političkih snova onoga koga u tekstu nijednom nije pomenuo: "JEDINO MOGUĆE REŠENJE JE UKIDANJE REPUBLIKE SRPSKE." Ovo Matijanićevo "rešenje", u čijoj pozadini se čuju ratni doboši i zveckanje oružjem, taman je onoliko jedino i pravo koliko je bilo ukidanje autonomije Kosmeta, sa svim dobro poznatim reperkusijama.
U narodu postoji mudrost koja glasi: "Pazi da ti se ne ostvari ono što sanjaš." Ovde mislim na političke snove Bakira izetbegovića. Zaslepljen ambicijom za unitarizacijom, etničkom i verskom majorizacijom BiH, on ne razmatra bar jedan od epiloga koji bi za Bošnjake mogao da bude fatalan.
Iako je poslednji popis Bošnjacima u odnosu na Srbe i Hrvate doneo minimalnu prednost, migracioni potencijali bošnjačkog stanovništva su najizraženiji. Nije nepoznato da, ako bi razmatrali standard stanovništa po etničkoj pripadnosti, bošnjačka populacija je, u proseku, bitno ispod hrvatske i srpske te se i tu mogu tražiti razlozi njihove snažne migracije ka Zapadnoj i Severnoj Evropi.
Bošnjaci u vlastitoj državi mogu ostati bez države
Proporcionalno i komparativno posmatrano, bošnjačka populacija je znatno mlađa i neproporcionalno tome, u odnosu na srpsku i hrvatsku, u datom trenutku ne doseže do biračkog prava. Potencijali za stvaranje zamišljene srpsko-hrvatske većine na izborima u nekoj unitarnoj BiH, uz pomoć svojih matičnih država i organizovane dijaspore, neuporedivo su veći nego kod Bošnjaka. Ukratko, u nameri da majorizuju Bošnjaci mogu biti majorizovani. U sopstvenoj državi mogu ostati bez države i, politikom koju vode danas, na "salveti" sebe isporučiti zainteresovanim susedima!?
Pokušaj očuvanja bilo koje zajednice na teritoriji bivše Jugoslavije insistiranjem na unitarnom modelu, pogotovo u zajedničkoj državi naroda koji su do pre manje od tri decenije jedni drugima prolivali krv, jeste najkraći i nasigurniji put u raspad i novo krvoproliće.
Iskustvo i nauk sa onim što Milošević nije uradio, a mogao je, otvara prostor Izetbegoviću da sam predloži spasonosni, održivi model za BiH koji podrazumeva sve suprotno od onog što je radio u poslednjih 20 godina.
Samo konfederalna BiH može stvoriti uvjete za građansku demokraciju i građansku političku elitu bez surogata poput Komšića
Mislim na konfederalizaciju BiH, stvaranjem dve republike, bošnjačkog i hrvatskog naroda, uz postojeću Republiku Srpsku. Samo konfederalna BiH može da stvori uslove i ambijent za razvijanje građanske demokratije i pojavu nove, građanske političke elite u kojoj neće biti građanističkih simulacija i surogata, poput Komšića.
Svi političari koji se hrane opravdanim ili neopravdanim strahom od druge vere i nacije polako će otići u prošlost. Konfederacija bi morala da poseduje tek minimum zajedničkih funkcija i bude demilitarizovana uz međunarodne bezbednosne garancije u koje bile uključene, pored velikih sila, i Hrvatska, Srbija i Turska. Konfederacija BiH jedini je sigurni model koji za budućnost Bošnjacima garantuje da će na Balkanu imati svoju, nezavisnu republiku/državu. Onaj kome ovo deluje kao pretnja, neka dobro razmisli pre no što baci kamen.
Jedinstvena prilika
To je i jedinstvena prilika da se demontira neefikasni, preskupi i neodrživi administrativni model današnje BiH koji je, proporcionalno posmatrano, skuplji i od onog koji funkcioniše u Hrvatskoj. Verovali ili ne. Globalni rezultati istraživanja nivoa korupcije u državama, objavljeni pre nekoliko dana, ukazuju da je BiH od svih ex-yu država ubedljivo najkorumpiranija.
Ono što Milošević nije uvideo ili jeste, ali sa fatalnim zakašnjenjem, danas stoji na raspolaganju kao opcija Izetbegoviću i bošnjačkoj političkoj eliti. Iako predložena alternativa podrazumeva početak slabljenja i nestajanja političkih opcija koje upravo simbolizuju Izetbegović i Dodik, kod pravih državnika pozitivan epilog koji donosi mir, stabilnost i razvoj, vredni su te žrtve.
Zlo uvijek čine najmanje dvije strane
Iako sam na početku naglasio kako nemam šta dodati najvećem delu onoga što je g. Matijanić potpisao, on i ja imamo potpuno različite, ali i konkretne predloge razrešenja duboke političke krize u BiH. Tu ja vidim smisao javnog obraćanja kroz koje nas dvojica publici nudimo različite opcije.
Sve drugo, a mislim na besomučno ponavljanje stereotipa i ideoloških narativa o "neprijatelju", jeste dosadna i štetna reciklirane reciklaže reciklaža. Zlo uvek čine najmanje dve strane, od kojih nijedna nije nevina. Prva, koja je od druge napravila čudovište, i druga, koja je na to pristala.
*Stavovi izneseni u kolumnama i komentarima su osobni stavovi autora i ne odražavaju nužno stav redakcije Index.hr portala