Produžit osobnu iskaznicu mogu samo nezaposleni ljudi čeličnih živaca
Ilustracija: Mihaela Krstić/Index
PRODUŽIT osobnu iskaznicu mogu samo nezaposleni ljudi čeličnih živaca. Takvi imaju strpljenja i vrimena, a ostalima se preporučuje Normabel par dana prije i poslije isteka osobne.
Prvi korak je da se uslikate. S obziron da na osobnoj morate bit onaki kakvi jeste, krmelje oko očiju ostavite, a kosu ćete oprat nakon fotografiranja. Kosa van ne smi padat priko lica, pa na nisko čelo bacite mistriju gela. Slike čekate desetak minuta, što je taman toliko koliko van triba da progledate nakon šta vas je okinilo blicen među oči. Za 40 kuna dobijete 4 slike, pa tražite da van daju još koju jer vas mater više voli vidit u takujinu negoli u kući.
Fotograf vas upozori da pažljivo rukujete s fotografijama jer na njima ne smi bit otisaka prstiju. Zamolite sliku da sama ispadne iz škartočića, a nakon šta slika to i učini, duboko uzdahnete i smjelo se suočite sami sa sobon. Pridržite se za prvi šank i naručite dupli viski. Tješi vas da su slike uspile jer niti ste trepnili niti ste se nasmijali. Pri dnu čaše, pomirite se s činjenicon da će narednih pet godina svaki službenik vidit namćora razrogačenih očiju.
Za tjedan dana putujete u Sarajevo, a s vakon slikon najboje van je ilegalno uć u Bosnu. Ipak, pomisao na urmašice dovede vas u PP Makarska. Čin ste ušli, imate osjećaj da vas je uhapsilo. Uskoro van se oči priviknu na tamu, a nosnice na ustajali miris neprovitrene prostorije. U PP Makarska postoje 3 šaltera, od kojih jedan permanentno ne radi. Naime, na srednjen šalteru je roleta pokvarena već dvadesetak godina. Hodnik pari tunel u izgradnji i u njemu nema ni svitla ni zraka. Dug je desetak metara, širok manje od metra, a rešetkasta ponistra 20x20 je na dnu hodnika. Vidi se ka u prknu.
Od pedeset natiskanih duša, zraka ima samo jedan bubuljičavi pubertetlija kojeg su smečili uz ponistru. Poguraju li ga još milimetar, istisnit će ga kroz rešetke ka šta se istisne meso kroz mašinu za mlivenje. Za razliku od banke, u policiji i pošti nema rednih brojeva i ne morete uzet papirić, okopat kunpire i vratit se. Ako oćete osobnu, morate usput dobit i trombozu, ili makar zapaljenje vena, jer nema stolice na koju bi sili iako van niko ne brani past na tlev.
Neki prijavljuju goste, neki bi pasoš, neki vozačku. Igrate ko more više izdržat na jednoj nogi i da nema one balavice šta je postala punoljetna, pa odma oće dokumente, premoćno bi pobijedili. Taman kad ste stali na obje noge, službenica objavi pauzu i zatvori šalter. Cjelokupno policijsko osoblje napusti ustanovu, a unutra ostane samo vas tridesetak. Na naljepnici vidite da je zabranjeno unošenje pištolja. Ne piše ništa za lovačku pušku, a kući imate dvi.
Kratite vrime maštarijama; najprije bi pokosili ovu roletu u sredini, onda bi nasumično zapucali po zidu čime bi se stvorilo nekoliko rupica kroz koje bi prolazio zrak. U blizini je i zgrada suda: Ah! Uskoro van zafali metaka. Toliko ste se zanili da niste opazili da je radno vrime prošlo dok niste čuli službenicu koja prisutne umoljava da dođu sutra. Ne isplati van se ić kući da bi sutra dolazili. Isprid vas ih je samo troje i odlučite ostat u hodniku priko noći. Saopćavate odluku službenici, a troje najbližih šalteru se slaže s vama. Jedan će otić po karte za briškulu, doniće i demajanicu vina, pa će noć učas proć. Službenica tvrdi da je čekanje u hodniku zabranjeno. Bogati? A šta ste radili proteklih osan sati? Aj, primiće vas, ali samo zato da o njima ne pišete.
Na ulazu u PP stoji upozorenje da ne smite uć u kratkin gaćama i majci tregerači, a sad znate i zašto. Primjereno je da se obučete ka za u crkvu jer u obje ustanove jednako molite, samo što u PP to duže traje i ne odete u miru nego u poštu. Čekali ste satima jer niste znali da van triba uplatnica. Ne može se reć da to ne piše prid šalteron. Čin do šaltera dođete, vidite papir na kojemu piše da van triba uplatnica. S uplatnicon od 79 kuna morate napustit red i otić u poštu uplatit. S obziron da su pošta i policija jedna do druge, okrenete se na drugu stranu i već ste u redu koji čeka na ulazak u poštu. Nije čudo da PP zabranjuje ulazak s pištoljima. Ljudima bi, u afektu, svašta palo na um.
Nakon 78 sati sveukupnog stajanja, rečeno van je da ćete dobit sms, odnosno obavijest kad morete doć pokupit osobnu. Na dan dodjele iskaznice, uredni, umiveni i friško depilirani, idete po dokument. Osjećate se ka da dobijate nagradu za životno djelo. Čekajući, smijete se budalama koje ne znaju da in triba uplatnica. Neke od njih držite sleđa da ne razbiju zdravu roletnu. Gospođa isprid vas ima problema; ne daju joj osobnu jer se protiv nje vodi prekršajni postupak utvrđivanja prebivališta.
Gospođa inzistira da joj se osobna uruči sad jer nije odavde i ne more dolazit kad se policiji prohtije. Službenica zamjera gospođi što ne zna ime ulice u kojoj živi. Gospođa tvrdi da je policijsku postaju našla isprve. Uputili je s kolodvora, deja-deja-de. Čemu sumnje da nije odavde i kakav se to postupak vodi protiv nje? Nane joj, kad ode u Bosnu svima će pričat šta je doživila u Makarskoj.
Znatiželjni ste čime se bavi. Rodilja je, ima petero dice. Niste znali da je to zanimanje. Je li to sezonski posal ili je u stalnon radnon odnosu? Nema van kad odgovorit jer se kara sa službenicon, ali vidi se na njoj da je za taj posal dobro plaćena. Više van nije žaj vrimena koje ste potrošili čekajući osobnu. Šta je stotinjak sati u usporedbi s gospođon koja osobnu čeka pet puta po devet miseci?
bi Vas mogao zanimati
Izdvojeno
Pročitajte još
bi Vas mogao zanimati