UBACILA sam u usta malu bijelu tabletu i progutala je zalijevajući je velikom čašom vode. Stajala sam nasred Travisove sobe u grudnjaku i gaćicama, spremna da se uvalim u pidžamu. “Što je to?” pitao je Travis iz kreveta.

 

“Pa… moja tableta.”

 

Namrštio se. “Kakva tableta?”

 

“Tableta, Travis. Još uvijek nisi napunio svoju prvu ladicu, a posljednja stvar o kojoj bismo trebali brinuti je hoću li ili neću dobiti menstruaciju.”

 

“Aha.”

 

“Jedno od nas dvoje mora biti odgovorno”, rekla sam i podigla obrvu.

 

“O, Bože, ti si tako seksi”, rekao je Travis i podbočio glavu rukama. “Najljepša cura na Easternu je moja djevojka. To je totalno ludo.”

 

Zakolutala sam očima, prebacila purpurnu svilu preko glave i uvukla se u krevet pokraj njega. Sjela sam mu u krilo i poljubila ga u vrat. Smijala sam se kad mu je glava pala natrag. “Opet? Ubit ćeš me, Golube.”

 

“Ne možeš ti umrijeti”, rekla sam i nastavila ga ljubiti po licu. “Previše si zločest za to.”

 

“Ne. Ja ne smijem umrijeti samo zato što je previše idiota na svijetu koji bi željeli doći na moje mjesto! Živjet ću vječno samo da ih zajebem!”

 

Vrisnula sam od smijeha, a on me polegao na leđa. Prstom je odmaknuo nježnu purpurnu vrpcu koja je bila zavezana na vrhu mojih ramena i počeo ljubiti kožu na kojoj je bila. “Zašto ja, Trav?”

 

Odmaknuo se i pogledao me u oči. “Kako to misliš?”

 

“Bio si sa svim tim ženama, nisi se nikada želio smiriti, nisi čak uzimao njihove telefonske brojeve… I zašto onda ja?”

 

“Otkud sad to?” pitao je, gladeći me po obrazu.

 

Slegnula sam ramenima.

 

“Znatiželjna sam.”

 

“A zašto si ti izabrala mene? Polovica frajera na Easternu samo čeka da ja nešto zajebem.”

 

Namrštila sam se. “To nije istina. I nemoj mijenjati temu.”

 

“Istina je. Da te ja nisam proganjao od početka nastave, imala bi puno više od jednog Parkera Hayesa za leđima. On je bio samo previše usredotočen na sebe da bi me se bojao.”

 

“Izbjegavaš moje pitanje! I to na jadan način, ako smijem primijetiti.”

 

“U redu. Zašto ti?” Licem mu se proširio smiješak i nagnuo se kako bi me poljubio. “Osjetio sam nešto prema tebi još onda kad sam te vidio na borbi, prvi put.”

 

“Molim?” pitala sam i sumnjičavo ga pogledala.

 

“Da. Već tada. Ti u onom svom džemperu po kojem te poprskala krv. Izgledala si totalno smiješno”, nasmijao se.

 

“Baš ti hvala.”

 

Osmijeh mu je nestao. “Pamtim trenutak kad si me pogledala. To je bilo to. Imala si taj znatiželjni, nevini pogled… bez ikakvog predumišljaja. Nisi me gledala kao onog Travisa Maddoxa”, zakolutao je očima kad je izgovarao svoje ime. “Gledala si me kao da sam… ne znam. Kao da sam bilo tko drugi, kao da sam osoba. Mislim da je to.”

 

“Hej, imam novosti, Trav. Ti i jesi osoba.”

 

Odmaknuo mi je kosu s lica. “Ne. Prije nego što si ti došla, Shepley je bio jedini koji se prema meni odnosio kao prema osobi. Ti se prva, nakon njega, nisi se prema meni ponašala neobično ili koketirala sa mnom i prstima prolazila kroz kosu. Vidjela si mene – kao osobu.”

 

“Bila sam grozna prema tebi.”

 

Poljubio me u vrat. “To je valjda još više pridonijelo svemu.”

 

Prošla sam mu rukom po leđima pa je zadržala na rubu njegovih bokserica. 

 

“Nikad se neću umoriti od tebe.”

 

“Obećavaš?” pitao me uz smijeh. 

 

S noćnog ormarića zvonjavom se oglasio njegov mobitel. I dalje se smijao, i odgovorio na poziv.

 

“Da? O, sranje. Ne, Golub je tu, sa mnom. Baš smo se spremali leći… Začepi, Trent, to nije smiješno… Stvarno? Što on radi u gradu?” Pogledao me i uzdahnuo. 

 

“U redu, bit ćemo tamo za pola sata… Čuo si me, budalo. Zato što nikamo ne idem bez nje, eto zašto. Hoćeš li da ti razbijem tu njušku čim te vidim?”

 

Ništa mi nije bilo jasno. “Hm. Ovo je jedan od najčudnijih razgovora koje sam čula.”

 

“Zvao me Trent. Thomas je u gradu i igraju poker kod mog oca.”

 

“Poker?” progutala sam knedlu.

 

“Aha. Obično mi uzmu sav novac. Proklete lopuže.”

 

“Čekaj. Za pola sata upoznat ću tvoju obitelj?”

 

Pogledao je na sat. “Ako ćemo precizno, za dvadeset i sedam minuta.”

 

“Oh, Bože, Travis!” vrisnula sam i iskočila iz kreveta. 

 

“Što radiš?” uzdahnuo je.

 

Prekopavala sam po ormaru i izvukla traperice. Skakala sam gore-dolje dok ih nisam navukla, a tek sam onda skinula spavaćicu preko glave i bacila je Travisu u facu. 

 

“Ne mogu vjerovati da si mi samo dvadeset minuta unaprijed rekao da ću upoznati tvoju obitelj! Sad bih te mogla ubiti!”

 

Maknuo je spavaćicu sa svojeg lica i smijao se mojem očajničkom pokušaju da koliko-toliko upristojim svoj izgled. Zgrabila sam crnu vestu s V-izrezom, namjestila je kako treba pa odjurila 

u kupaonicu, oprala zube i počela četkati kosu. Travis je ušao za mnom, potpuno odjeven i spreman. Zagrlio me oko struka.

 

“Izgledam očajno!” vapila sam, gledajući se u ogledalo. 

 

“Imaš li ti uopće pojma koliko si lijepa?” pitao je i poljubio mi vrat.Otpuhnula sam pa odjurila u Travisovu sobu po cipele s visokom potpeticom. Uhvatila sam ga za ruku i krenuli smo prema vratima. Stala sam, zakopčala svoju crnu kožnu jaknu i podigla kosu u čvrstu punđu, spremna za ludu vožnju do kuće Travisova oca.

 

“Smiri se, Golube. Radi se samo o nekolicini muškaraca koji sjede oko stola.”

 

“Ovo je prvi put da ću vidjeti tvoga oca i tvoju braću… I to sve njih odjednom. I ti želiš da se smirim?” rekla sam, penjući se iza njega na motor.

 

Okrenuo se, uhvatio me za lice i poljubio. “Zavoljet će te, baš kao i ja.”

 

Kad smo stigli, raspustila sam kosu da mi padne preko leđa i pokušavala je popraviti prstima prije nego me Travis uveo u kuću. 

 

“Jebote! Eno seronje!” povikao je jedan od momaka.

 

Travis je jednom kimnuo. Nastojao je izgledati ljuto, ali mogla sam vidjeti da je sretan što vidi svoju braću. Kuća je bila vremešna, zidovi su joj bili prekriveni žuto-smeđim tapetama i brodskim 

podom u različitim nijansama smeđe. Ušli smo iz hodnika u sobu koja je imala širom otvorena vrata. 

 

Duhanski dim širio se na sve strane. Travisova braća i otac sjedili su oko drvenog okruglog stola, a ni jedan stolac nije bio isti. 

 

“Hej, hej… Pazite malo na izražavanje pred ovom mladom damom”, upozorio ih je otac. Dok je govorio, u ustima mu je skakutala cigara. 

 

“Golube, ovo je moj tata, Jim Maddox. Tata, ovo je Golub.”

 

“Golub?” zbunjeno je pitao Jim, kojeg je ovo očito veselilo. 

 

“Abby”, rekla sam i stegnula mu ruku. 

 

Travis je pokazao prema svojoj braći. “Trenton, Taylor, Tyler i Thomas.”

 

Svi su kimnuli u znak pozdrava i svi osim Thomasa izgledali su kao starije verzije Travisa: izbrijanih glava, smeđih očiju, majica napetih preko snažnih mišića i prekriveni tetovažama. Thomas je nosio košulju i imao otkopčanu kravatu, oči su mu bile zelene, a tamnoplava kosa bila je nešto dulja.

 

“Ima li Abby prezime?” pitao je Jim.

 

“Abernathy”, kimnula sam. 

 

“Drago mi je što smo se upoznali, Abby”, rekao je Thomas i nasmijao se.

 

“Štoviše, jako nam je drago”, dobacio je Trenton i nestašno me odmjerio od glave do pete. Jim ga je opalio po potiljku, a ovaj je zacvilio. 

 

“Što sam krivo rekao?” uzviknuo je, trljajući bolno mjesto.

 

“Sjedi, Abby. Sad gledaj kako ćemo Travisu uzeti novce”, rekao je jedan od blizanaca.

 

Nisam mogla raspoznati koji je koji; bili su kao preslikani, čak su im i tetovaže bile na istim mjestima. Soba je bila ukrašena ilustracijama starih pokeraških igara, fotografijama legendarnih pokeraša na kojima poziraju uz Jima te slikama osobe za koju sam pretpostavila da je Travisov djed. Po policama su bili naslagani stari špilovi karata. 

 

“Poznajete li Stua Ungara?” pitala sam pokazujući na prašnjavu fotografiju.

 

Jimove su se sumnjičave oči razvedrile. “Ti znaš tko je Stu Ungar?”

 

Kimnula sam. “I moj je tata obožavatelj.”

 

Ustao je, pokazujući fotografiju pokraj nje. “A ovo tu je Doyle Brunson.”

 

Nasmijala sam se. “Moj ga je tata jednom vidio kako igra. Rekao je da je bio nevjerojatan.”

 

“Travov djed je bio profesionalac… Zato mi doživljavamo poker kao vrlo ozbiljan posao”, zaključio je Jim i nasmiješio mi se.

 

Sjela sam između Travisa i jednog od blizanaca dok je Trenton vješto miješao karte. Dečki su dali novčanice, a Jim im je podijelio žetone.

 

Trenton je podigao obrvu. “Hoćeš možda i ti igrati, Abby?”

 

Pristojno sam se nasmijala i odmahnula glavom. “Mislim da ne bih trebala.”

 

“Ne znaš kako se igra?” pitao je Jim.

 

Nisam mogla zadržati osmijeh. Jim je izgledao tako ozbiljno, gotovo očinski. Znala sam koji odgovor očekuje i mrzila sam ga razočarati.

 

Travis me poljubio u čelo. “Hajde, igraj… Ja ću te naučiti.”

 

“Pozdravi se sa svojim novcima, Abby”, nasmijao se Thomas.

 

Stisnula sam usne, posegnula u torbicu i izvukla dvije pedesetice. Dala sam ih Jimu i strpljivo čekala dok ih nije zamijenio za žetone. Trentonovo se lice razvuklo u podao osmijeh, ali ignorirala sam ga. 

 

“Imam povjerenja u Travisove učiteljske sposobnosti”, rekla sam.

 

Jedan od blizanaca pljesnuo je. “Ajde. Postat ću bogat večeras!”

 

“Počnimo polako, s manjim ulozima” rekao je Jim, ulažući žeton od pet dolara.

 

Trenton je dijelio, a Travis mi je dodao karte. “Jesi ikada igrala?”

 

“Pa… Prošlo je dosta vremena otkako nisam”, kimnula sam.

 

“Nema milosti prema početnicima”, rekao je Trenton, gledajući u svoje karte.

 

“Začepi, Trent”, odbrusio mu je Travis, gledajući u brata prije nego što je pogledao u moje karte.

“Trebaju ti jače karte u nizovima i, ako si sretne ruke, sve iz iste vrste.”

 

Pri prvom dijeljenju Travis je gledao moje karte i ja njegove. Uglavnom sam kimala i smijala se i igrala kad mi je rečeno da igram. Travis i ja izgubili smo, a na kraju prve igre moji su žetoni otišli na drugi kraj stola. Nakon što je Thomas podijelio drugi put, nisam dala Travisu da vidi moje karte. “Mislim da sam shvatila”, rekla sam.

 

“Sigurna si?”

 

“Sigurna sam, dušo.”

 

Nakon tri dijeljenja vratila sam svoje žetone i dograbila nešto tuđih jer sam imala par aseva, skalu i općenito jaku kartu.

 

“Sranje!” prigovarao je Trenton. “Ta početnička sreća stvarno je sranje!”

 

“Ona brzo uči, Trav”, zaključio je Jim, pušeći svoju cigaru.

 

Travis je nagnuo pivo. “Ponosan sam na tebe, Golube!”

 

Oči su mu bile bistre od uzbuđenja i nikada ga nisam vidjela da se smije na taj način. “Hvala.”

 

“Oni koji ne mogu sami, oni uče”, rekao je Thomas, cerekajući se.

 

“Jako smiješno, šupčino”, promrmljao je Travis.

 

Četiri dijeljenja poslije, popila sam do kraja svoje pivo i gledala u jedinu osobu koja još nije odustala. “Na tebi je red, Taylor. Hoćeš li biti kao bebica ili ćeš ostati frajer?”

 

“Jebemti sve!” rekao je i gurnuo na stol sve svoje žetone.Travis me pogledao, posve zainteresirano. Podsjetio me taj pogled na one koji gledaju njegove borbe.

 

“Što ćeš napraviti, Golube?”

 

“Taylor?” pitala sam.

 

Njegovim licem razlio se širok osmijeh. 

 

“Imam fleš!” nasmijao se, pokazujući svoj karte svima za stolom. Pet pari očiju okrenulo se prema meni. Pogledala sam karte na stolu pa okrenula svoje: “Gledaj i plači! Asevi i osmice!” rekla sam i nasmijala se. 

 

“Ful? Koji kurac?” vrisnuo je Trenton.

 

“Žao mi je. Uvijek sam to željela reći”, rekla sam, privlačeći sve svoje žetone.

 

Thomasove su se oči skupile. “Ovo nije samo početnička sreća. Ona – igra.”

 

Travis je na trenutak pogledao Thomasa pa svoj upitni pogled preusmjerio na mene. “Golube, jesi li ikad prije kartala poker?”

 

Skupila sam usne i slegnula ramenima, nastojeći navući najneviniji mogući smiješak. Travis je zabacio glavu i počeo se smijati kao lud. Pokušao je govoriti, ali od smijeha nije mogao doći do 

riječi. Zatim je udario šakom o stol.

 

“Tvoja nas je cura upravo preveslala!” rekao je Taylor, pokazujući prema meni.

 

“Nema šanse!” Trenton je odmahnuo rukom i ustao od stola. 

 

“Dobar plan, Travis. Doveo si morskog psa u pokeru na našu kartašku večer”, rekao je Jim i namignuo mi.

 

“Nisam znao”, rekao je i u čudu odmahuo glavom.

 

“Kurac nisi znao”, rekao je Thomas, gledajući me.

 

“Nisam!” rekao je kroz smijeh.

 

“Žao mi je, brate, ali mislim da sam se upravo zaljubio u tvoju curu”, rekao je Tyler.

 

“Hej, pazi što govoriš”, odbrusio mu je Travis, a smiješak mu je brzo postao grimasa.

 

“To je to. Bio sam blag prema tebi, Abby. Ali, sad ću vratiti svoj novac natrag”, upozorio je Trenton.

 

Posljednjih nekoliko partija Travis nije igrao, već je samo gledao svoju braću kako pokušavaju ponovno vratiti svoj novac. Dijeljenje za dijeljenjem, ja sam im izvlačila još više žetona, a Thomas me sve pomnije promatrao. Svaki put kad bih stavila karte na stol Travis i Jim su se smijali, Taylor je psovao, Tyler je govorio o svojoj bezgraničnoj ljubavi prema meni, a Trenton je ludio.

 

Kad smo završili, zamijenila sam svoje žetone za novac i kad smo se smjestili u dnevnu sobu, svakome od njih dala sam po stotinu dolara. Jim nije htio prihvatiti, ali braća nisu pretjerano dvojila. Uzeli su novac sa zahvalnošću. Travis me zgrabio za ruku i stali smo pokraj vrata.

 

Vidjela sam da je nesretan pa sam mu stisnula prste. “Što ne valja?”

 

“Upravo si podijelila četiristo dolara, Golube!” Travis se mrštio.

 

“Da je ovo bila večer pokera u Sig Tau, uzela bih ih za sebe. Ovako, malo mi je bezveze opljačkati tvoju braću, i to na prvom druženju.”

 

“Oni bi bez pardona zadržali tvoj novac!” pokušavao mi je objasniti Travis.

 

“Ne samo da bih zadržao nego me uopće ne bi pekla savjest”, začula sam Taylorov glas. Thomas me gledao u tišini iz kuta sobe.

 

“Zašto tako gledaš u moju curu, Tommy?”

 

“Kako si ono rekla da se prezivaš?” pitao je Thomas.

 

Nervozno sam se promeškoljila. U glavi sam pokušavala smisliti nešto duhovito ili sarkastično kako bih izbjegla odgovor na to pitanje. Gledala sam u svoje nokte i tiho opsovala samu sebe. Trebala sam igrati pametnije, a ne baš pobijediti u svim partijama. Thomas je znao. Vidjela sam mu to u očima. Travis je vidio koliko mi je nelagodno pa se okrenuo prema bratu i zagrlio me oko struka. Nisam bila sigurna radi li to da me zaštiti ili se pripremao za ono što bi njegov brat mogao reći.

 

“Abernathy. Zašto?” Travis je umjesto mene odgovorio na pitanje svojeg brata. 

 

“Jasno mi je zašto nisi prije shvatio, Trav. Ali sad više nemaš izgovor”, samozadovoljno je rekao Thomas.

 

“Jebote, o čemu pričaš?” Travis je gubio strpljenje.

 

“Jesi li kojim slučajem u rodu s Mickom Abernathyjem?” polako me pitao Thomas.  

 

Sve su se glave okrenule prema meni, a ja sam nervozno prošla prstima kroz kosu. “Znate Micka?”

 

Travis je nagnuo glavu prema meni i pogledao me u oči. “Mick je jedan od najboljih igrača pokera ikad. Znaš li ga?”

 

Zadrhtala sam. Znala sam da su me sad stjerali u kut i da moram reći istinu. 

 

“On je moj otac.”

 

Cijela je prostorija eksplodirala.

 

“NEMA JEBENE ŠANSE!”

 

“ZNAO SAM!”

 

“UPRAVO SMO IGRALI PROTIV KĆERI MICKA ABERNATHYIJA!”

 

“MICK ABERNATHY!? JEBOTE!”

 

Thomas, Jim i Travis bili su jedini koji nisu vikali. “Rekla sam vam da možda ne bih trebala igrati”,

opravdavala sam se. 

 

“Da si spomenula da ti je Mick otac, mislim da bismo te puno ozbiljnije shvatili”, rekao je Thomas. Pogledala sam prema Travisu. Gledao me kao čudo.

 

“Ti si Sretna Trinaestica?” pitao je, a oči su mu bile mutne.

 

Trenton je ustao i pokazao prema meni, a usta su mu bila širom otvorena. “Sretna Trinaestica je u našoj kući! Nema šanse! Ne mogu jebeno vjerovati!”

 

“To je bio nadimak koji su mi dali novinari. Priča nije bila baš takva…”, rekla sam, vrpoljeći se.

 

“Društvo, žao mi je, ali moram odvesti Abby kući”, rekao je Travis i dalje me gledajući u potpunom čudu.

 

Jim me pogledao preko svojih naočala. “Zašto kažeš da priča nije bila baš takva?”

 

“Pa, nisam svom ocu odnijela sreću. Mislim, to je suludo”, nasmijala sam se i nervozno vrtjela kosu oko prsta.

 

Thomas je odmahnuo glavom. “Nisi u pravu. Pa, Mick je dao taj intervju. Rekao je da je u ponoć, na tvoj trinaesti rođendan, njegova sreća nestala.”

 

“A da si je ti dobila”, dodao je Travis.

 

“Tebe su odgojili mafijaši!” vrisnuo je Trenton, smijući se od uzbuđenja.

 

“Ma ne…”, nasmijala sam se. “Nisu me oni odgojili. Samo su, ovaj, bili… često tu.”

 

“To je stvarno bilo strašno. Način kako je Mick govorio o tebi pred novinarima i kako te blatio. Zaboga, bila si samo dijete”, rekao je Jim, odmahujući glavom.

 

“Ako ništa drugo, ovo je bila početnička sreća”, rekla sam, očajnički pokušavajući sakriti svoje poniženje.

 

“Učila si poker od Micka Abernathyja”, rekao je Jim, sav u čudu. “Igrala si protiv profesionalaca sa samo trinaest godina, za Boga miloga.” 

 

Pogledao je Travisa i nasmijao se. “Nemoj se kladiti protiv nje, sine. Ona ne gubi.”

 

Travis je buljio u mene. I dalje je izgledao šokirano. “Ovaj, moramo ići, tata. Bok, dečki.”

 

Uzbuđeno nadglasavanje Travisove obitelji čulo se i dok smo izlazili iz kuće i hodali prema motoru. Podignula sam kosu u pundžu i zakopčala se, čekajući da Travis prvi počne govoriti. Popeo se na motor bez riječi, a ja sam uzjahala sjedalo iza njega. Bila sam sigurna da osjeća kako nisam bila iskrena. I vjerojatno je bio silno posramljen što je o tako važnom dijelu moga života doznao u isto vrijeme kad i njegova obitelj. Očekivala sam veliku svađu kada se vratimo u njegov stan, i smišljala sam unaprijed u glavi desetak različitih isprika prije negoli uopće stignemo do vrata. Odveo me kroz hodnik, držeći me za ruku i pomogao mi da skinem jaknu.

 

Skinula sam gumicu za kosu boje karamele i kosa mi je pala preko ramena u gustim valovima.

 

“Znam da si ljut”, rekla sam tiho. Nisam ga mogla pogledati u oči. “Žao mi je što ti prije nisam rekla, ali to nije baš nešto o čemu volim pričati.”

 

“Ljut na tebe?” rekao je. “Toliko sam napaljen da ne mogu ni gledati kako treba. Upravo si opljačkala kretene od moje braće, ne trepnuvši. A onda si još stekla status legende kod mog oca. I sad znam da si namjerno izgubila onu okladu prije moje borbe.”

 

“Ne bih to baš tako rekla…”

 

Podigao je glavu. “Ma, da. Jesi li mislila da ćeš je dobiti?” 

 

“Pa… I ne baš”, rekla sam iskreno, skidajući cipele.

 

Travis se nasmijao. “Znači, htjela si biti sa mnom. Mislim da sam se upravo ponovno u tebe zaljubio.”

 

“Kako to da nisi bijesan?” pitala sam pa ubacila cipele u ormar.

 

Uzdahnuo je i kimnuo. “To je prilično velika stvar, Golube. I trebala si mi reći. Ali potpuno razumijem i zašto nisi. Došla si ovamo kako bi pobjegla od svega toga. Kao da se nebo otvorilo… Sad sve ima smisla.”

 

“Dobro, to je za mene olakšanje.”

 

“Sretna Trinaestica”, odmahnuo je glavom i počeo mi skidati vestu preko glave.

 

“Nemoj me tako zvati, Travis. To nije dobro.”

 

“Ti si jebeno slavna, Golube”, rekao je, iznenađen mojom reakcijom. Skinuo mi je traperice i spustio mi ih do gležnjeva pa mi pomogao da iziđem iz njih. 

 

“Moj otac me mrzio nakon toga. Još uvijek me krivi za sve svoje probleme.”

 

Travis je skinuo svoju majicu i zagrlio me. “Ne mogu vjerovati da ispred mene stoji kći Micka Abernathyja. I da sam s njom cijelo ovo vrijeme, a da o tome nemam pojma.”

 

Odmaknula sam se od njega. “Ja nisam kći Micka Abernathyija, Travis! To sam ostavila iza sebe. Ja sam Abby. Samo Abby!” rekla sam i odmaknula se prema ormaru. Skinula sam majicu za spavanje s vješalice i navukla je preko glave.

 

Uzdahnuo je. “Oprosti, malo sam zatečen.”

 

“To sam samo ja!” stavila sam dlan na prsa, u očajničkoj želji da me shvati.

 

“Da, ali…”

 

“Ali, ništa. Način kako me gledaš. Upravo to je razlog zašto ti nisam rekla”, zatvorila sam oči. “Ne želim više tako živjeti, Trav. Čak ni s tobom.”

 

“Hej! Smiri se, Golube. Nemojmo se previše zanositi”, rekao je usredotočeno i došao do mene da me zagrli. “Nije mi bitno ni što si bila, ni što nisi. Ja želim samo tebe.”

 

“Vidiš. Onda nam je to zajedničko.”

 

Odveo me do kreveta i nasmijao mi se. “Ti i ja protiv cijelog svijeta, Golube.”

 

Smjestila sam se na krevet i sklupčala pokraj njega. Nisam baš planirala da itko osim Americe i mene zna za Micka. I nisam očekivala da će moj dečko pripadati obitelji pokeraša. Duboko sam 

uzdahnula i stavila obraz na njegova prsa.

 

“Što ne valja?” pitao je.

 

“Ne želim da to itko zna, Trav. Nisam željela ni da ti znaš.”

 

“Volim te, Abby. Neću to više spominjati, u redu? Tvoja je tajna sigurna sa mnom”, rekao je i poljubio me u čelo.

 

“Gospodine Maddox, mislite li da se možete malo smiriti do kraja nastave?” pitao je profesor Chaney reagirajući na moje smijuljenje dok mi je Travis njuškao vrat.

 

Nakašljala sam se, osjećajući kako mi obrazi gore od nelagode.

 

“Nisam baš siguran da mogu, dr. Chaney. Jeste li vidjeli moju djevojku?” rekao je Travis, pokazujući prema meni.

 

Smijeh je odzvanjao učionicom, a ja sam se zacrvenjela. Profesor Chaney pogledao me dijelom zabavljen, dijelom u čudu i zatim se okrenuo prema Travisu.

 

“Potrudite se”, pomirljivo je rekao profesor. 

 

Razred se opet razvalio od smijeha, a ja sam utonula u svoj stolac. Travis je držao ruku na mojem naslonu i predavanje se nastavilo. Kad je bilo gotovo, otpratio me na sljedeće.

 

“Žao mi je ako sam te doveo u neugodnu poziciju. Ne mogu si pomoći.”

 

“Pokušaj.”

 

Pokraj nas je prolazio Parker i kad sam mu se pristojno nasmiješila na njegovo kimanje glavom, oči su mu zablistale. “Hej, Abby. Vidimo se unutra.” Ušao je u učionicu, a Travis je napeto gledao za njim.

 

“Hej”, vukla sam ga za ruku dok me nije pogledao. “Zaboravi na njega.”

 

“Dečkima u Kući rekao je kako ga i dalje zoveš.”

 

“To jednostavno nije istina”, nisam se htjela živcirati. 

 

“Znam, ali oni ne znaju. Parker tvrdi da on samo čeka svoju priliku. Rekao je Bradu kako ti čekaš pravi trenutak da me ostaviš. I da ga stalno zoveš. I da mu pričaš kako si sa mnom nesretna. Počinje me opako nervirati.”

 

“A ima i opaku maštu”, pogledala sam Parkera i kad su nam se pogledi sreli, napadno sam buljila prema njemu.“Hoćeš li biti jako bijesna ako te danas još jednom dovedem u neugodnu situaciju?”

 

Slegnula sam ramenima i Travis nije gubio ni sekunde, nego me uveo u učionicu. Zaustavio se pred mojim stolom i stavio moju torbu na pod. Pogledao je prema Parkeru, zatim me privukao k sebi. Jednom rukom mazio mi je vrat, a drugom me uhvatio za leđa, zatim me strasno i dugo ljubio. Ljubio me onako kako me obično ljubio u spavaćoj sobi. Nisam si mogla pomoći; uhvatila sam ga za košulju objema rukama. Smijuljenje je postalo glasnije kad je postalo jasno da me Travis neće tako lako pustiti.

 

“Mislim da je upravo zatrudnjela!” dobacio je netko s kraja dvorane, smijući se.

 

Odmaknula sam se od Travisa zatvorenih očiju i pokušala se pribrati. Kad sam pogledala Travisa, gledao me jednako odlučnim pogledom.

 

“Samo sam pokušao dati do znanja”, prošaptao mi je na uho.

 

“Dobro si dao”, kimnula sam. Travis se nasmijao, poljubio me u obraz, zatim pogledao Parkera, koji je bjesnio na svojem mjestu. 

 

“Vidimo se na ručku”, namignuo mi je.

 

Sjela sam na svoje mjesto i duboko uzdahnula pokušavajući odagnati treperenje između bedara. Odslušala sam matematiku i kad je nastava bila gotova, primijetila sam Parkera kako stoji uza 

zid, blizu vrata. 

 

“Parker”, kimnula sam, odlučna da mu ne pokažem reakciju kakvu je očekivao.

 

“Znam da si s njim. Ne mora zbog mene sliniti po tebi pred cijelom dvoranom.”

 

Zastala sam i odlučila odgovoriti na napad. “A onda ti možda ne bi trebao govoriti svojoj ekipi iz bratstva da te zovem. Gurnut ćeš ga predaleko, a ja neću osjećati sažaljenje kad krene na tebe.”

 

Namrštio se. “Daj se malo slušaj. Previše vremena provodiš s Travisom.”

 

“Ne, to sam ja. To je samo dio mene o kojem ti nemaš pojma.”

 

“Pa nisi mi za to dala ni šansu, zar ne?”

 

Uzdahnula sam. “Ne želim se svađati s tobom, Parker. Nije uspjelo, u redu?”

 

“Ne, nije u redu. Misliš da ja uživam biti predmet ismijavanja na Easternu? Travis Maddox bio je taj kojega smo svi cijenili, zato što smo mi ostali pored njega izgledali kao dobrice. On je koristio djevojke, odbacivao ih, i nakon njega, curama su čak i najveći kreteni na Easternu bili poput dobrih prinčeva.”

 

“Kad ćeš otvoriti oči i shvatiti da je on sad jednostavno drugačiji?”

 

“On te ne voli, Abby. Ti si mu samo sjajna, nova igračka. Iako, nakon one scene u dvorani, sumnjam da si baš toliko nova.”

 

I prije nego što sam bila svjesna što činim, odvalila sam mu šamarčinu iz sve snage. 

 

“Da si se strpila još samo dvije sekunde, ja bih te poštedio tog napora, Golube.” Čula sam Travisov glas. Stajao je iza mene. 

 

Zgrabila sam mu ruku. “Travis, nemoj.”

 

Parker je izgledao pomalo nervozno, a na licu mu se ocrtavao savršen, crven trag mojeg dlana. “Upozorio sam te”, rekao je Travis i nabio Parkera uza zid.

 

Parker je stisnuo zube i pogledao prema meni. “Smatraj da smo zaista završili, Travis. Vidim da ste vas dvoje stvoreni jedno za drugo.”

 

“Hvala”, rekao je Travis. Spustio ga je na tlo, a mene zagrlio. Parker se odmaknuo od zida i hitrim korakom nestao iza ugla. Potrčao je niz stube i povremeno se osvrtao, valjda kako bi bio siguran da Travis nije krenuo za njim.

 

“Jesi u redu?” pitao je Travis.

 

“Malo me peče ruka.”

 

Nasmijao se. “Bilo je to opako, Golube. Impresioniran sam.”

 

“Vjerojatno će me tužiti i na kraju ću mu morati platiti upisninu za Harvard. Što ti radiš tu? Mislila sam da se vidimo u kantini.”

 

Usne su mu se razvukle u zločesti smiješak. “Nisam se mogao koncentrirati na nastavu. Još uvijek osjećam onaj poljubac.”

 

Pogledala sam niz hodnik, a onda u njega. “Dođi za mnom.”

 

Obrve su mu se skupile. “Molim?”

 

Hodala sam natraške, sve dok nisam došla do kvake laboratorija za fiziku. Vrata su se otvorila, pogledala sam unutra i vidjela da nema nikoga i da je mračno. Povukla sam ga za ruku, smijući se njegovu zbunjenu izrazu lica. Zaključala sam vrata i gurnula ga na njih. Ljubila sam ga, a on se smijao. “Hej. Što radiš?”

 

“Ne želim da se ne možeš koncentrirati na nastavu”, rekla sam i ponovno ga poljubila. Podignuo me, a ja sam ga nogama uhvatila oko struka. 

 

“Ne znam što bih bez tebe”, prošaptao je. Držao me jednom rukom, a drugom je otkopčavao remen na hlačama. “… i nikad ne želim saznati što bih bez tebe. Ti si sve što želim, Golube.”

 

“Sjeti se toga kad ti sljedeći put u partiji pokera otmem sav novac”, šapnula sam mu i skinula košulju.