Foto: Fokus, Ilustracija Index

Sedamnaesto poglavlje

Nizak udarac

Nismo se odvezli ni na kakvo posebno mjesto. Promet
i policijsko vozilo koje nam je povremeno presijecalo put, isprva su mi odvraćali misli, ali nakon nekog vremena ostali smo sami na cesti. Znao sam da će noć uskoro proći, a odlučio sam je vratiti u Morgan tek kad se dokraja iscrpim. Bez obzira na naše nedužne odlaske na kuglanje, ako nastavi viđati Parkera, na koncu ćemo i s time prestati. Sve će prestati.
Stvarati pritisak na Abby nikad nisam smatrao nekim
rješenjem, ali ako ne stavim sve karte na stol postoji velika mogućnost da izgubim jedinu Golubicu koju sam ikad upoznao. U glavi mi se vrtjelo od svega što sam joj želio reći i razmišljanja kako to učiniti. Morao sam biti otvoren, kako me ne bi mogla ignorirati ili se pretvarati da me nije čula ili razumjela.
Kazaljka je već neko vrijeme pokazivala da nam je rezer-
voar pri kraju, pa sam se zaustavio na prvoj otvorenoj benzinskoj pumpi na koju smo naišli.
„Hoćeš nešto?“ upitao sam.
Odmahnula je glavom i sišla s motora. Provlačila je prste
kroz pramenove duge, sjajne kose i blaženo se smješkala.
„Prestani. Jebeno si predivna.“226
„Samo me prebaci u neki rock spot iz osamdesetih.“
Nasmijao sam se i zijevnuo, stavljajući crijevo u otvor
rezervoara. Izvadila je mobitel i pogledala koliko je sati. „O, Bože, Trav. Tri su sata.“
„Hoćeš da se vratimo?“ pitao sam je, pomalo razočaran.
„Bilo bi dobro.“
„Još uvijek vrijedi dogovor za kuglanje?“
„Rekla sam ti da idemo.“
„A ići ćeš sa mnom i na Sig Tau zabavu za dva tjedna, je
li tako?“
„Bojiš se da neću ispuniti obećanje? To me malo vrijeđa.“
Izvukao sam crijevo iz rezervoara i vratio ga na postolje.
„Nikad ne znam što ćeš iduće napraviti.“
Sjeo sam na motor i pomogao joj da se popne iza mene.
Obuhvatila me rukama, ovoga puta sama. Uzdahnuo sam,
izgubljen u mislima, a onda upalio motor. Uhvatio sam
ručke, duboko udahnuo i baš kad sam skupio dovoljno
hrabrosti da joj kažem sve što imam, shvatio sam kako benzinska pumpa i nije neko prikladno mjesto za olakšati dušu.
„Ti si mi jako važan, znaš“, rekla je Abby i jače me sti-
snula.
„Ne razumijem te, Golube. Mislio sam da poznajem
žene, ali ti me jebeno zbunjuješ, pa ne znam što se događa.“
„Ni ja tebe ne razumijem. Ti bi trebao biti glavni frajer
Easterna. Nisam baš stekla puno brucoško iskustvo kakvo
mi je obećano u brošuri.“
Bio sam uvrijeđen, čak i ako je to bilo točno. „Dobro, ovo mi je prvi put. Nijedna cura s kojom sam spavao nije tražila da je pustim na miru.“
„Nije tako, Travis.“
Upalio sam motor i krenuo na cestu, ne rekavši ni riječ.
Vožnja do Morgana bila mi je mučna. U glavi sam mnogo
puta promijenio mišljenje trebam li se suprotstaviti Abby ili ne. Iako su mi prsti utrnuli od hladnoće, vozio sam polako,
strahujući od trenutka kad će Abby sve saznati i konačno
me zauvijek odbiti.
Kad smo stali ispred ulaza u Morgan Hall, živci su mi
bili posve iscijeđeni i spaljeni; ostala je samo sirova istopljena masa. Abby je sišla s motora i zbog njezinog tužnog izraza lica u meni je odjednom planuo paničan strah. Možda će mi reći da idem kvragu prije negoli stignem išta reći.
Otpratio sam je do vrata, a ona je, spuštene glave, izvadi-
la ključeve. Nisam više mogao čekati ni trenutak, već sam je
nježno uhvatio za bradu, podigao je i strpljivo pričekao da me pogleda u oči.
„Je li te poljubio?“ upitao sam i palcem joj dodirnuo
mekane usne.
Odmaknula se. „Stvarno znaš sjebati savršenu večer.“
„Dakle, misliš da je bilo savršeno, ha? Znači da si se
dobro zabavila?“
 „Uvijek se dobro zabavim s tobom.“
Spustio sam pogled i osjetio kako mi se čelo nabire. „Je
li te poljubio?“
„Da.“ Iznervirano je uzdahnula.
Čvrsto sam zatvorio oči, jer sam znao da bih idućim pita-
njem mogao sve uništiti.
„Je li to bilo sve?“
„To se tebe ne tiče!“ odbrusila je i naglo otvorila vrata. Zatvorio sam ih i prepriječio joj put. „Moram znati.“
„Ne, ne moraš! Makni se, Travis“, gurnula me laktom,
pokušavajući proći.
„Golube...“
„Misliš li da ću se sad, zato što više nisam djevica, jebati
sa svakim tko me poželi? Baš ti hvala!“ viknula je i odgur-
nula me.
„Nisam to rekao, jebote! Tražim li od tebe tako puno?
Htio sam samo da mi to kažeš. Da se bar malo smirim.“
„A zašto bi te smirilo ako saznaš spavam li s Parkerom
ili ne?“
„Kako ne znaš? Jasno je svima osim tebi!“
„Pretpostavljam da sam onda ja idiot. Ok, Travis, idem ja
sad“, rekla je i uhvatila kvaku.228
Primio sam je za ramena. Ponovo je to činila. Opet se
pretvarala da ništa ne primjećuje, baš kao i dosad. Kucnuo
je trenutak da stavim karte na stol. „Ono što osjećam prema
tebi... to je ludost.“
„Što se tiče ludosti, tu si u pravu“, pukla je i odmaknula
se od mene.
„Vježbao sam ovo cijelo vrijeme dok smo se vozili na
motoru i zato sad saslušaj što ti imam reći.“
„Travis...“
„Znam da smo sjebani, u redu? Ja sam nagao i prgav, a ti
si mi ušla pod kožu kao ni jedna druga. Ponašaš se kao da
me jednu minutu mrziš, a već iduće trebaš. Nikad ništa ne
shvaćam kako treba i ne zaslužujem te... ali te jebeno volim,
Abby. Volim te više nego što sam ikoga volio u životu. Kad si blizu mene, ne trebam ni piće, ni novac, ni borbe, niti avanture za jednu noć... Ti si sve što želim. Samo na tebe
mislim. Samo tebe sanjam. Ti si sve što trebam.“
Nekoliko trenutaka nije rekla ni riječi. Podigla je obrve, a pogled joj je djelovao zamagljeno, dok je upijala sve što sam rekao. Trepnula je.
Obuhvatio sam joj lice rukama i pogledao je u oči. „Jesi
li spavala s njim?“ Oči su joj se ispunile suzama, a onda je odmahnula glavom u znak odgovora. Bez razmišljanja sam
spustio usne na njene i zavukao joj jezik u usta. Nije me
odgurnula; naprotiv, uzvratila mi je istom mjerom i uhvatila me za majicu, a zatim privukla sebi. Nehotično sam zastenjao i zagrlio je.

Kad sam se uvjerio da sam dobio odgovor, odmaknuo
sam se, bez daha. „Nazovi Parkera. Reci mu da ga više ne
želiš vidjeti. Reci mu da si sa mnom.“
Zatvorila je oči.
„Ne mogu biti s tobom, Travis.“
„Zašto ne, zaboga?“ pitao sam, puštajući je.
Odmahnula je glavom. Toliko puta ranije pokazala se
nepredvidivom, ali način na koji me ljubila značio je više od prijateljstva. Bio je previše stvaran da bi se radilo samo o simpatiji. A to me dovelo samo do jednog zaključka.
„Nevjerojatno. Jedina devojka koju želim, ne želi mene.“
Oklijevala je, no tad je konačno progovorila. „Kad smo
se America i ja doselile ovamo, nadala sam se da će se moj život razvijati u jednom određenom smjeru. Ili da makar neće krenuti u drugom. Borbe, kockanje, cuganje... To sam sve ostavila iza sebe. Kad sam kraj tebe, sve je opet tu, u tom
neodoljivom, istetoviranom paketu. Nisam se preselila stotine kilometara od kuće da bih sve to iznova proživljavala.“
„Znam da zaslužuješ bolje od mene. Misliš da toga
nisam svjestan? Ali, ako je ijedna žena stvorena za mene,
onda si to ti. Učinit ću sve što treba, Golube. Čuješ li me?
Učinit ću sve.“
Okrenula se od mene, ali nisam odustajao. Konačno je
progovorila. Ako sad ode, možda više ne dobijemo novu
priliku.
Rukom sam držao vrata. „Prestat ću s borbama u tre-
nutku kad diplomiram. Prestat ću i s pićem. Bit ćemo sretni do kraja života, Golube. Mogu ja to, samo ako vjeruješ u mene.“
„Ne želim da se mijenjaš.“
„Onda mi reci što da radim. Reci mi, i učinit ću to“,
molio sam.
„Mogu li posuditi tvoj telefon?“ pitala je.
Namrštio sam se, nesiguran što će napraviti. „Naravno.“
Izvadio sam mobitel iz džepa i dao joj ga.
Birala je brojeve i zatvorila oči dok je čekala.
„Žao mi je što te budim“, mucala je. „Ali ovo nije moglo
čekati. Ja... Ne mogu ići s tobom na večeru u srijedu.“
Nazvala je Parkera. Ruke su mi se tresle od iščekivanja,
pitajući se hoće li ga pozvati da dođe po nju, da je spasi, ili je posrijedi nešto drugo.
Nastavila je. „Zapravo, ne mogu više izlaziti s tobom. Ja
sam, ovaj... Prilično sam sigurna da volim Travisa.“230
Cijeli moj svijet je stao. Pokušao sam ponoviti njezine
riječi. Jesam li ih dobro čuo? Je li upravo rekla ono što sam mislio da jest? Ili sam to samo maštao?
Vratila mi je telefon, a onda mi se nevoljko zagledala u
oči.
„Prekinuo je vezu“, rekla je, namrštivši se.
„Voliš li me?“
„To je zbog tetovaža“, rekla je, slegnuvši ramenima, kao
da nije upravo izgovorila jedine riječi koje sam želio čuti.
Golubica me voli.
Lice mi se razvuklo u širok osmijeh. „Pođi sa mnom,
idemo kući“, rekao sam zagrlivši je.
Podignula je obrve. „Rekao si sve to samo da me odvučeš
u krevet? Sigurno sam ostavila jak dojam.“
„Jedina stvar koju sad želim je držati te u rukama cijelu
noć.“
„Idemo.“
Nisam oklijevao. Kad se Abby sigurno smjestila na moj
motor, jurnuo sam doma, koristeći svaku prečicu, prolazeći
kroz svako žuto svjetlo i izbjegavajući i ono malo prometa
u ovo doba.
Stigli smo do stana. Ugasio sam motor i gotovo istovre-
meno podigao Abby u naručje.
Hihotala je dok sam petljao oko brave na ulaznim vrati-
ma. Kad sam je spustio i zatvorio vrata, ispustio sam dubok
uzdah olakšanja.
„Otkad si otišla, ovo uopće nije sličilo na dom“, rekao
sam i ponovo je poljubio.
Toto je dotrčao hodnikom i zamahao čupavim repom,
šapicama dodirujući Abbyne noge. Nedostajala mu je goto-
vo koliko i meni.
Shepleyev je krevet zaškripao, a onda su se začuli i nje-
govi koraci. Otvorio je vrata i zaškiljio na svjetlo. „A, ne,
Travis, nećeš opet izvoditi ta sranja! Ti si zaljubljen u Ab...“
Pogled mu se susreo s njezinim.
„... by. Hej, Abby.“
„Hey, Shep“, rekla je Abby veselo i spustila Tota na pod.
Nije nas stigao ništa pitati, jer sam je uhvatio za ruku i
poveo hodnikom. Doslovce smo se bacili jedno na drugo.
Nisam planirao ništa, osim da bude pored mene u krevetu,
ali počela me skidati, s jasnom namjerom. Pomogao sam joj
s jaknom, a zatim je skinula džemper i majicu. Pogled joj je
bio odlučan, a ja se nisam namjeravao svađati.
Uskoro smo oboje bili goli, a tihi glas u meni želio je
uživati u trenutku i usporiti, ali nadvladali su ga Abbyni
očajnički poljupci i tiho stenjanje koje je ispuštala kad god
bih je dotaknuo.
Spustio sam je na krevet, a ona je pružila ruku prema
noćnom ormariću. Istog sam se trenutka sjetio kako sam
razbio zdjelu s kondomima da bih potvrdio svoju odluku
o celibatu.
„Sranje“, rekao sam. „Bacio sam ih.“
„Molim? Sve?“
„Mislio sam da nećeš... Ako ne mogu biti s tobom, onda
mi ne trebaju.“
„Zezaš me!“ rekla je, i nezadovoljno se naslonila na
naslon kreveta.
Nagnuo sam se teško dišući, odmarajući svoje čelo na
njezinim grudima.
„Eto vidiš da te nisam uzeo zdravo za gotovo.“
Trenuci koji su uslijedili ostali su mi u magli. Nešto je
čudno računala, zaključujući kako ne može ostati trudna,
i prije nego što sam se osvijestio, bio sam u njoj, osjećajući
svaki njezin dio. Nikad nisam bio s djevojkom bez tog tan-
kog sloja lateksa, ali očito je taj djelić milimetra predstavljao
veliku razliku. Svaki je pokret budio snažne, suprotstavlje-
ne osjećaje: odlaganje neizbježnog, ili predaju, zato što je
osjećaj bio tako jebeno dobar. Kad su joj se kukovi podigli
uz moje, a njezino neobuzdano stenjanje i cviljenje preraslo
u glasan, zadovoljan krik, više se nisam mogao suzdržati.
„Abby“, očajnički sam prošaptao. „Moram... Moram...“
„Nemoj prestati“, molila me. Zarila mi je nokte u leđa.
Posljednji put sam se nabio u nju. Sigurno sam bio jako
glasan jer mi je Abby stavila ruku na usta. Zatvorio sam
oči i prepustio se, osjećajući kako mi se čelo skuplja dok
mi se tijelo grči i koči. Zadihan, zagledao sam joj se u oči.
S umornim, zadovoljnim osmijehom, gledala je u mene i
nešto čekala. Ljubio sam je i ljubio, a zatim joj objema ruka-
ma obuhvatio lice i poljubio je ponovo, ovog puta nježnije.
Abbyno se disanje usporilo i uzdahnula je. Legao sam
sa strane i opustio se pored nje, a onda je privukao k sebi.
Naslonila je obraz na moja prsa, a kosa joj je padala preko
moje ruke. Opet sam je poljubio u čelo i spojio prste iza
njenih leđa.
„Nemoj me napustiti ovaj put, može? Želim se ovako
probuditi.“
Poljubila me u prsa, ali nije podigla pogled. „Ne idem
nikamo.“
Toga jutra, dok sam ležao sa ženom koju volim, u glavi
sam stvorio nijemo obećanje. Bit ću prema njoj bolji čovjek,
netko koga zaslužuje. Neću više gubiti kontrolu. Neću više
imati ispade bijesa, niti ću raditi divljačke scene. Kad god
bih je poljubio, dok sam čekao da se probudi, u sebi sam
ponovio to obećanje.
Ispostavilo se da je život izvan stana, dok sam poku-
šavao održati obećanje, bio teška borba. Ne samo da mi je
prvi put stalo do neke djevojke, već sam je očajnički htio
zadržati. Potreba da je zaštitim i moja ljubomora, ugrozili su
zakletvu koju sam dao samo nekoliko sati ranije.
Do ručka me već raspizdio Chris Jenks. Srećom, Abby je
bila strpljiva i oprostila mi je, čak i kad sam, nekih dvadese-
tak minuta kasnije, prijetio Parkeru. Dokazala je više puta da
me prihvaća onakvog kakav sam, ali nisam želio biti nasilni
kreten na kakvog su svi navikli. Spoj bijesa i novih osjećaja
ljubomore bilo je teže kontrolirati nego što sam mislio.233
Nastojao sam izbjegavati situacije koje bi me mogle raz-
ljutiti i nisam se osvrtao na činjenicu da je Abby, ne samo nevjerojatno zgodna, već i na to da je svaku budalu zanimalo kako je uspjela ukrotiti jedinog tipa za kojeg su mislili da se nikada neće smiriti. Izgleda da su svi samo čekali da nešto zajebem, pa da i oni probaju, zbog čega sam bio još
oprezniji i svadljiviji.
Da bih mislio o nečem drugome, usredotočio sam se na
to da kolegicama jasno dam do znanja kako sam zauzet,
zbog čega je polovica ženske populacije Easterna podivljala.
Kad sam s Abby ušetao u Crvena vrata, na proslavu Noći
vještica, shvatio sam da oštar hladni zrak kasne jeseni nije spriječio cure u odijevanju droljastih kostima. Privukao sam svoju curu u zagrljaj, sretan što se nije poželjela maskirati u Barbie prostitutku ili nekakvu transvestitsku kurvu. To je
trebalo značiti i da su incidenti po pitanju buljenja u njezine
sise, svedeni na minimum.
Shepley i ja smo igrali bilijar dok su nas cure gledale.
Opet smo pobjeđivali, nakon što smo već strpali u džep
tristo šezdeset dolara, zarađenih u dvije prethodne partije.
Krajičkom oka primijetio sam kako se Finch približava
Americi i Abby. Neko su se vrijeme smijali, a zatim ih je
odveo na podij. Abbyna se ljepota isticala, čak i usred te gomile gole kože, sjaja i dekoltea zločestih Snjeguljica i njihovih ljigavih pratilja.
Prije nego što je pjesma završila, America i Abby su ostavile Fincha na podiju i krenule prema šanku. Podignuo sam se na prste kako bih vidio njihove glave u moru ljudi.
„Ti si na redu“, rekao je Shepley.
„Ne vidim cure.“
„Vjerojatno su otišle po cugu. Hajde, igraj, ljubavniče.“
S oklijevanjem sam se sagnuo, usredotočen na kuglu, ali
sam promašio.
„Daj, Travis! To je bio lagan udarac! Ubijaš me!“ prigo-
varao je Shepley.
I dalje ih nisam vidio. Budući da sam već čuo za dva sek-
sualna napada koja su se dogodila prošle godine, bio sam
nervozan što sam ih uopće pustio da hodaju same uokolo.
Bilo je sasvim moguće drogirati naivne djevojke koje nisu
sumnjale, pa čak i u našem malom studentskom gradu.
Spustio sam bilijarski štap na stol i krenuo preko drve-
nog podija.
Shepley mi je stavio ruku na rame.
„Kamo ideš?“
„Pronaći djevojke. Sjećaš se što se lani dogodilo onoj
Heather.“
„O, da.“
Kad sam ih konačno pronašao, vidio sam kako im dvo-
jica tipova kupuju piće. Obojica su bili niski, a jedan je bio
i nešto deblji u struku, s bradom od tjedan dana na oznoje-
nom licu. Posljednje što sam trebao osjetiti pri pogledu na
njega bila je ljubomora, ali zbog činjenice da se očito nabacivao mojoj djevojci, izgled mi nije bio važan i osjetio sam kako mi je povrijeđen ego. Iako vjerojatno nije znao da je ona sa mnom, mogao je pri samom pogledu na nju zaklju-
čiti da nije solo. Ljubomora se miješala s nezadovoljstvom.
Rekao sam Abby desetak puta da ne čini nešto tako poten-
cijalno opasno, kao što je uzimanje pića od stranca; brzo me obuzela ljutnja.
Frajer koji je nešto govorio Abby, nagnuo se prema njoj
da ga može čuti, jer je glazba bila preglasna. „Hoćeš plesati?“
Abby je odmahnula glavom. „Ne hvala. Tu sam sa...“
„Dečkom“, rekao sam, prekinuvši je.
Pogledom sam prostrijelio frajere. Gotovo je bilo smiješ-
no što sam pokušavao zastrašiti dvojicu likova u togama, ali ipak sam namjestio svoj najgori, ubojiti izraz lica. Glavom sam pokazao prema drugoj strani prostorije. „Ajde, brišite.“
Tipovi su se povukli, pogledavši u Americu i Abby prije
nego što su nestali u gomili.
Shepley je poljubio Americu. „Ne mogu te nigdje ostavi-
ti!“ Nasmijala se, a Abby mi se nasmiješila. Bio sam previše ljutit da bih joj uzvratio.
„Što je?“ pitala je, zatečena.
„Zašto si dopustila da ti kupi piće?“
America je pustila Shepleya. „Nije dopustila, Travis.
Rekle smo im da nećemo.“
Uzeo sam bocu iz Abbyne ruke. „A što je onda ovo?“
„Čekaj, ti si sad ozbiljan?“ upitala je.
„Da. Jebeno sam ozbiljan“, odgovorio sam i bacio pivo u
kantu pored šanka. „Rekao sam ti stotinu puta... ne možeš
uzimati piće od stranca. Što ako ti je nešto ubacio unutra?“
America je podigla svoju čašu. „Pića ni u jednom trenut-
ku nisu bila izvan našeg vidokruga, Trav. Pretjeruješ.“
„Ne razgovaram s tobom“, odbrusio sam, gledajući u
Abby. Oči su joj sijevnule, u skladu s mojim bijesom. „Hej!
Ne razgovaraj tako s njom.“
„Travis“, upozorio me i Shepley. „Daj se smiri.“
„Ne sviđa mi se to što dopuštaš da ti drugi frajeri kupuju
piće“, rekao sam.
Abby je podigla obrvu. „Želiš li se ti to svađati?“
„Bi li tebi smetalo da sam otišao za šank i da me onda
vidiš kako kupujem piće nekom komadu?“
„U redu. Jasno mi je. Ti više ne postojiš ni za jednu ženu.
Razumijem. I ja moram biti takva.“
„Bilo bi lijepo“, rekao sam stisnuvši zube.
„Moraš smiriti tu svoju ljubomoru, Travis. Nisam napra-
vila ništa loše.“
„Dođem do šanka, a tebi već neki tip kupuje piće!“
„Ne viči na nju!“ javila se America.
Shepley mi je pomirljivo stavio ruku na rame.
„Svi smo dosta popili. Idemo odavde.“
Abby je pobjesnjela. „Moram reći Finchu da odlazimo“,
progunđala je i prošla pored mene idući prema plesnom
podiju.
Uhvatio sam je za zglob.
„Idem s tobom.“
Izvukla se iz mog stiska. „Travis, što je s tobom? Pa valjda
sam u stanju sama napraviti nekoliko koraka.“
Abby se progurala do Fincha, koji je mahao rukama i
skakao uokolo po podiju. Znoj mu se cijedio niz čelo i preko
sljepoočnica. Prvo se nasmijao, ali kad mu je rekla da odla-
zimo, zakolutao je očima.
Abby je nijemo izgovorila moje ime. Svalila je krivicu na
mene, a to me još više razbjesnjelo. Naravno da ću se nalju-
titi ako radi nešto što bi joj moglo naštetiti. Činilo se da joj
nije toliko smetalo kad sam razbijao glavu Chrisa Jenksa, ali
sad, kad sam poludio zbog toga što je uzela piće od stranca,
imala je hrabrosti za bijes.
Baš kada je moja ljutnja prerasla u bijes, zgrabio ju je neki kreten u gusarskom kostimu i privukao k sebi. Prostorija se zavrtjela oko mene i, prije nego što sam se osvijestio, šaka mi je poletjela prema njegovom licu. Gusar se srušio na pod, ali brzo sam se vratio u stvarnost kad je Abby pala zajedno s njim. S dlanovima na podu, djelovala je šokirano. I ja sam se
ukočio, gledajući kao u usporenom filmu kako okreće ruku
i gleda je – bila je prekrivena žarkocrvenom krvlju koja je kapala iz gusarevog nosa.
Požurio sam se podići je. „O, sranje! Jesi li dobro, Golube?“
Kad se uspravila na noge, istrgla je ruku iz mog stiska.
„Jesi li ti normalan!?“
America je zgrabila Abby za ruku i povukla je kroz
gomilu. Pustila ju je tek kad smo bili vani. Morao sam juriti
da ih dostignem.
Na parkiralištu je Shepley otključao Charger i Abby se
uvukla na sjedalo.
Pokušao sam je urazumiti. 
Bila je i više nego bijesna. „Oprosti, Golubice, nisam znao da se uhvatio za tebe.“
„Šaka ti je prošla na centimetar od mojeg lica!“ viknula je
i uhvatila mokri ručnik koji joj je dobacio Shepley. Obrisala je krv s ruke,  brišući svaki prst posebno, očito ogorčena.
Ustuknuo sam. „Ne bih ga udario da sam znao da mogu
udariti i tebe. To znaš, zar ne?“
„Ušuti, Travis. Samo ušuti!“ rekla je, gledajući u She-
pleyev potiljak.
„Golube...“
Shepley je rukom udario po volanu. „Umukni, Travis!
Rekao si da ti je žao i sad začepi!“
Nisam mogao ništa reći. Shepley je bio u pravu;  sjebao
sam čitavu večer i odjednom sam se uplašio da će me Abby
ostaviti.
Stigli smo do stana i America je poljubila svojeg dečka za laku noć. „Vidimo se sutra, dušo.“
Shepley je rezignirano kimnuo glavom i poljubio je.
„Volim te.“ Znao sam da odlaze zbog mene. Inače bi ostale
u stanu, kao i svakog vikenda.
Abby je bez riječi prošla pored mene, idući do Americine
Honde.
Otrčao sam do nje i pokušao ublažiti situaciju nespret-
nim osmijehom. „Daj, pa ne možeš otići ovako srdita.“
„O, ne. Nisam srdita. Bijesna sam.“
„Treba joj malo vremena da se smiri, Travis“, upozorila
me America dok je otključavala vrata.
Kad su se otvorila suvozačka vrata, uhvatila me panika
i rukom sam se naslonio na njih. „Nemoj otići, Golube. Pretjerao sam. Žao mi je.“
Abby je podignula ruku i pokazala mi tragove osušene
krvi na dlanu. „Nazovi me kad odrasteš.“
Naslonio sam se bočno na vrata. „Ne možeš otići.“
Abby je podigla obrvu, a Shepley je dotrčao do nas.
„Travis, pijan si. Napravit ćeš veliku grešku. Pusti je da ode, smiri se... Možete sutra o svemu razgovarati. Sutra, kad budeš trijezan.“
„Ne može otići“, rekao sam, očajnički gledajući u Abbyne
oči.
„Neće to tako ići, Travis“, rekla je i povukla vrata.
„Makni se!“
„Kako misliš ‘neće tako ići’?“ pitao sam i uhvatio je za
ruku.
Strah od toga da će izgovoriti takve riječi i prekinuti
upravo ovdje i sada, natjerao me da reagiram bez razmi-
šljanja.
„Mislim na tvoje tužno lice. Neću pasti na to“, odma-
knula se.
Svladalo me kratkotrajno olakšanje. Nije namjeravala
prekinuti. Barem ne još.
„Abby“, rekao je Shepley. „Ovo je trenutak o kojem sam
ti pričao. Možda bi trebala...“
„Shep, ti se ne miješaj“, prekinula ga je America i upalila auto.
„Znao sam da ću zajebati. Zajebat ću puno toga, Golube.
Ali, moraš mi oprostiti.“
„Sutra ću imati ogromnu masnicu na guzici! Raspalio
si onog tipa samo zato što si bio ljutit na mene! Što mi to govori?“
„Nikad u životu nisam udario djevojku“, rekao sam,
iznenađen time što je uopće mogla i pomisliti da bih je
mogao udariti, nju ili bilo koju drugu ženu.
„A ja ne želim biti prva!“ rekla je, povlačeći vrata.
„Makni se, jebote!“
Kimnuo sam i zakoračio unatrag. Posljednja stvar koju
sam želio bila je da ode, ali i to je bilo bolje nego da se naljuti
toliko da mi na kraju kaže da odjebem.
America je ubacila u rikverc, a ja sam gledao Abby kroz
prozor.
„Nazvat ćeš me sutra, zar ne?“ pitao sam, dodirujući
vjetrobran.
„Idemo, Mare“, rekla je, gledajući ispred sebe.239
Kad su se svjetla auta izgubila iz vida, povukao sam se
u stan.
„Travis“, upozorio me Shepley. „Bez nereda, brate.
Ozbiljno.“ Kimnuo sam i poraženo otišao u sobu. Činilo mi
se da je, baš kad sam stvari doveo u red, moja jebena nagla
narav ponovo promolila glavu. Morao sam je obuzdati, ili
ću izgubiti ono najbolje što mi se u životu dogodilo.
Da bi mi brže prošlo vrijeme, pripremio sam svinjske
kotlete i pire krumpir, ali samo sam gurkao hranu po tanju-
ru, ne želeći jesti. Pranje rublja odnijelo je još jedan sat, a
onda sam odlučio okupati Tota. Neko smo se vrijeme igrali,
a onda je odustao i sklupčao se na krevetu. Gledanje u strop
i razmišljanje o tome kako sam bio glup nije bilo ugodno,
pa sam odlučio izvaditi sve suđe iz ormara i sam ga oprati.
Bila je to najdulja noć u mom životu. Oblaci su počeli
dobijati boje i najavljivati sunce. Dohvatio sam ključeve
motora i krenuo u vožnju, pa završio ispred Morgan Halla.
Harmony Handler je upravo krenula na trčanje. Pogleda-
la me na trenutak, držeći ruku na vratima.  
„Hej, Travis“, pozdravila me svojim uobičajenim blagim
osmijehom. Brzo je nestao. „Joj, jesi li bolestan? Treba li te
negdje odvesti?“ Sigurno sam izgledao užasno. Harmony je
uvijek bila srce. Brat joj je bio u Sig Tauu, pa je nisam naro-
čito dobro poznavao. Mlađe sestre su bile zabranjene.
„Hej, Harmony“, uzvratio sam s nekakvim poluosmije-
hom. „Htio sam iznenaditi Abby s doručkom. Hoćeš li me
pustiti unutra?“
„Oh“, zašutjela je i pogledala kroz staklo na vratima.
„Nancy bi mogla poludjeti. Jesi li siguran da si dobro?“
Nancy je bila domaćica Morgan Halla. Čuo sam za nju,
ali je nikad nisam vidio i sumnjao sam da će išta primijetiti.
Među studentima se pričalo kako voli zaviriti u čašicu više
od njih, a i rijetko su je viđali da izlazi iz svoje sobe.
„Samo sam imao dugu noć. Daj.“ Nasmiješio sam se.
„Znaš da nju nije briga.“240
„U redu, ali nisam te ja pustila.“
Stavio sam ruku na srce.
„Obećavam.“
Popeo sam se i lagano kucnuo na Abbyna vrata.
Kvaka se brzo okrenula, ali vrata su se sporo otvarala,
polako otkrivajući Americu i Abby na drugoj strani prosto-
rije. Ruka Abbyne cimerice maknula se s kvake i ponovo se
zavukla pod plahtu.
„Mogu li ući?“
Abby je brzo sjela. „Jesi li dobro?“ Ušao sam i pao pred
njom na koljena. „Žao mi je, Abby. Tako mi je žao“, rekao
sam i obgrlio je oko struka, a zatim sam joj stavio glavu u krilo.
Obuhvatila mi je glavu rukama.
„Ja... Ovaj. Idem...“, zamucala je America.
Abbyna cimerica Kara ustala je, zgrabila stvari i krenula
na tuširanje. „Uvijek sam vrlo čista kad si ti tu, Abby“, rekla je i zalupila vrata.
Pogledao sam Abby. „Znam da poludim kad je riječ o
tebi, ali Bog zna da se trudim, Golubice. Ne želim ovo sjebati.“
„Onda nemoj“, odgovorila je jednostavno.
„Meni je ovo teško, znaš. Čini mi se da ćeš svakoga tre-
nutka shvatiti kakvo sam govno i ostaviti me. Dok si sinoć
plesala, vidio sam desetak frajera kako te gledaju. Otišla si
do šanka i vidio sam kako zahvaljuješ onom tipu na piću. A
onda te još onaj kreten zgrabio na podiju.“
„Hm. Jesi li ikad vidio da sam ja udarila neku djevojku
koja je htjela pričati s tobom? Gle. Ne mogu provoditi vri-
jeme zaključana u stanu. Morat ćeš savladati svoju narav.“
„Hoću“, prihvatio sam, kimajući glavom. „Nikad prije
nisam tako želio neku djevojku, Golubice. Nisam navikao
na ovakve osjećaje prema nekome... ni prema kome. Ako
budeš imala strpljenja za mene, obećavam da ću se srediti.“
„Probajmo nešto odmah raščistiti. Ti nisi nikakvo govno,
ti si divna osoba. Nije bitno tko mi kupuje piće ili tko želi241
plesati ili flertovati sa mnom, jer doma idem s tobom. Tražio si od mene da ti vjerujem, a sad ispada da ti ne vjeruješ meni.“
Namrštio sam se. „To nije istina.“
„Ako misliš da ću te ostaviti zbog prvog tipa koji naiđe,
onda stvarno nemaš puno povjerenja u mene.“
Stisnuo sam je još snažnije. „Ja nisam dovoljno dobar za
tebe, Golube. To ne znači da ti ne vjerujem, samo se spremam na ono neizbježno.“
„Nemoj tako govoriti. Kad smo sami, ti si savršen. Mi
smo savršeni. Ali onda dopuštaš da ono drugo sve to uni-
šti. Ne očekujem da se u potpunosti promijeniš, ali moraš
odlučiti. Ne možeš raditi nered kad god me netko pogleda.“
Kimnuo sam, znajući da je u pravu. „Napravit ću što god
želiš. Samo... Reci mi da me voliš.“ Bio sam itekako svjestan koliko smiješno zvučim, ali nije mi bilo važno.
„Znaš da te volim.“
„Moram čuti kako mi to kažeš.“
„Volim te“, rekla je. Dodirnula je svojim usnama moje i
zatim se odmaknula nekoliko centimetara.
„A sad prestani biti takvo dijete.“
Kad me poljubila, srce mi je usporilo, a svaki mišić u
tijelu se opustio. Bio sam prestravljen time koliko mi je trebala. Nisam mogao ni zamisliti da svi osjećaju takvu ljubav, jer bi u tom slučaju muškarci hodali uokolo kao luđaci, čim dovoljno odrastu da počnu primjećivati djevojčice.
Možda sam samo ja bio u pitanju. Možda se to odnosi
samo na nas dvoje. Možda smo zajedno činili nestabilnu cjelinu koja će se ili urušiti iznutra ili će se sjediniti. Kako god bilo, život mi se posve preokrenuo otkako sam je upoznao.

I nisam želio to promijeniti.

Ovaj, i još mnogo drugih zanimljivih besteselera potražite u Fokusu!