MIŠIĆI na rukama, a pomisao na iste te mišiće kako se stežu dok on ulazi u mene, ponovno je oživjela sve detalje te noći. 

 

“Hm… Molim?” pitala sam, zbunjena erotskim maštarijama koje su mi opsjele misli. “Trebamo li se pretvarati da se ona noć nije nikada dogodila?” pitao me.

 

“Ne, zašto?” glumila sam da sam zbunjena, a on je uzdahnuo, očito razočaran mojim ponašanjem.

 

“Ne znam… Možda zato što sam te razdjevičio?” nagnuo se prema meni, govoreći tihim glasom. 

 

Preokrenula sam očima. “Nekako sam sigurna da ti to nije bilo prvi put da si razdjevičio neku djevojku, Trav.”

 

Upravo kao što sam se potajno bojala, ovakvo moje ponašanje očito ga je ljutilo. 

 

“Zapravo jest.”

 

“Daj… Rekla sam ti da ne želim da između nas bude nekih čudnih odnosa.”

 

Travis je povukao posljednji dim iz cigarete i bacio je na pod. “Pa, ako sam išta naučio u posljednjih nekoliko dana, onda sam naučio da ne možeš dobiti uvijek ono što želiš.”

 

“Hej, Abs”, kraj mene se stvorio Parker i poljubio me u obraz.

 

Travis ga je prostrijelio pogledao. “Pokupim te oko šest?” pitao je Parker.

 

Kimnula sam. “U šest.”

 

“Vidimo se”, rekao je, odlazeći na nastavu. Gledala sam ga kako odmiče i bojala se kakva će biti Travisova reakcija na ovih proteklih deset sekundi. 

 

“S njim večeras ideš van?” procijedio je. Čeljust mu je bila stisnuta i mogla sam vidjeti kako mu se trese ispod kože. 

 

“Rekla sam ti da će me pozvati van nakon što se vratim u Morgan. Jučer me nazvao.” 

 

“Od tog vašeg razgovora stvari su se ipak malo promijenile, ne čini li ti se?”

 

“Zašto?”

 

Travis se okrenuo i otišao, a ja sam progutala knedlu i pokušavala zadržati suze. A onda je stao, vratio se natrag i unio mi se u lice. “Zato si rekla da mi nakon što prođe današnji dan više nećeš 

nedostajati?! Zato? Jer si znala da ću saznati za tebe i Parkera? I mislila si da ću ja onda – što? Preboljeti te? Pa jel’ ti meni stvarno toliko ne vjeruješ ili jednostavno nisam dovoljno dobar za tebe? Reci mi, jebote! Reci mi koji sam ti kurac napravio da se prema meni ovako ponašaš?!”

 

Stajala sam kao ukopana i gledala ga ravno u oči. “Nisi mi ništa napravio. Samo, molim te, otkada to seks za tebe predstavlja pitanje života ili smrti?”

 

“Otkad sam bio s tobom!”

 

Pogledala sam oko sebe i shvatila kako opet pravimo scenu. Dok su prolazili pokraj nas, ljudi su usporavali korak, buljili u nas i došaptavali se. Osjećala sam kako mi oči gore. Bol kao da mi se rasula po licu i više nisam bila u stanju zadržati suze. Travis je čvrsto zažmirio i shvatila sam da se pokušava pribrati prije nego što išta kaže.

 

“To je to? Ti misliš da to meni nije ništa značilo?”

 

“Ti si Travis Maddox.”

 

Odmahnuo je glavom, a lice mu je poprimilo izraz gađenja. 

 

“Da te ne poznajem bolje, mislio bih da mi nabijaš na nos moju prošlost.”

 

“Mislim da posljednja četiri tjedna ne znače prošlost.” Njegovo se lice iskrivilo i morala sam se nasmijati. “Šalim se! Travis, u redu je. Ja sam u redu, ti si u redu. Nema potrebe da sad od ovoga 

pravimo dramu.”

 

S njegova lica nestalo je emocija i duboko je udahnuo.

 

“Znam što pokušavaš napraviti.” Na trenutak mu je pogled odlutao; bio je izgubljen u mislima.

 

“A ništa. Onda ću ti morati dokazati koliko griješiš.”

 

Oči su mu se skupile i i pogledao me, odlučan kao prije neke od svojih borbi. “Ako misliš da ću se vratiti na to da opet ševim sve oko sebe, varaš se. Ne želim ni jednu drugu. Želiš da budemo prijatelji? U redu, bit ćemo prijatelji. Ali i ti i ja znamo da ono što se dogodilo među nama nije bio samo seks.”

 

Odjurio je pokraj mene i ja sam zatvorila oči te izdahnula dah koji uopće nisam bila svjesna da zadržavam. Travis me još jednom pogledao pa nastavio dalje na svoje sljedeće predavanje. Jedna mi je suza pobjegla niz obraz i brzo sam je obrisala. I ja sam krenula na predavanje, a pratili su me znatiželjni pogledi mojih kolega. Parker je bio u drugom redu, a ja sam sjela za stol do njega. Nije skidao smiješak s lica. “Unaprijed se veselim večerašnjem druženju.”

 

Udahnula sam i nasmijala se, pokušavajući promijeniti raspoloženje nakon razgovora s Travisom. “Kakav je plan?”

 

“Pa, sve sam spremio u stanu. Mislio sam da tamo večeramo.”

 

“I ja se veselim našem druženju”, odgovorila sam mu, pokušavajući samu sebe uvjeriti u to što sam mu rekla.

 

America je odbila sudjelovati u mojem izboru odjeće za izlazak s Parkerom, a ni Kara nije baš bila od volje za taj zadatak. I prije nego sam pošteno obukla haljinu, skinula sam je i navukla traperice. Nakon cjelopopodnevnog razmišljanja o tome kako mi je propao plan, nisam se mogla natjerati da se uredim. Nastojala sam ostati hladne glave pa sam odjenula smeđi top i preko njega tanki džemper od kašmira boje bjelokosti. Čekala sam pokraj vrata. Kad se Parkerov sjajni porsche pojavio pred Morganom, gurnula sam vrata prije nego što je on imao vremena doći do mene.

 

“Mislio sam doći po tebe”, rekao je, pomalo razočaran dok mi je pridržavao vrata.

 

“Pa eto, poštedjela sam te puta…”, rekla sam mu i svezala pojas. Sjeo je i nagnuo se prema meni.

 

Ljubio me i dirao lice svojim poput pliša nježnim usnama. “Vau”, rekao je i uzdahnuo.

 

“Nedostajale su mi tvoje usne.”

 

Dah mu je bio svjež. Mirisao je na nekakav savršeni parfem, ruke su mu bile nježne i mekane, izgledao je fantastično u trapericama i zelenoj košulji, ali nisam se mogla oteti dojmu da nešto nedostaje. Uzbuđenje koje sam osjećala na početku, sad je očito nestalo i u sebi sam proklinjala Travisa jer mi ga je oduzeo.

 

Prisilila sam se na osmijeh. “Smatrat ću to komplimentom.”

 

Njegov je stan bio upravo onakav kakav sam zamišljala – stilski bezgrešan i nakrcan skupocjenom tehnikom. Vjerojatno mu ga je uredila mama. “I? Kako ti se čini?” pitao me i smijao se kao dijete koje pokazuje svoju novu igračku.

 

“Super je”, kimnula sam.

 

Njegov se izraz lica promijenio od zaigranog do intimnog. Privukao me k sebi i počeo ljubiti u vrat. Svaki se mišić u meni napeo. Poželjela sam da sam bilo gdje drugdje, samo ne u ovom stanu. Zazvonio mi je mobitel. Ispričala sam se uz smiješak i javila na poziv. “Kako je na spoju, Golube?” Okrenula sam leđa Parkeru i prošaptala u telefon:

 

“Što trebaš, Travis?” Trudila sam se zvučati oštro, ali glas mi je bio blag, valjda zbog same činjenice da ga čujem. 

 

“Volio bih ići sutra na kuglanje. Pa tražim partnera.”

 

“Kuglanje? Nisi me mogao nazvati malo poslije?” prigovorila sam mu i iste se sekunde osjetila licemjerno. Itekako sam bila svjesna da mi je trebao izgovor kako bih skinula Parkera sa sebe. 

 

“Kako bih ja trebao znati kad si ti svršila? Oh. To baš nije zvučalo kako treba…”, nastavio je, djelujući kao da se zabavlja. 

 

“Nazvat ću te sutra pa možemo pričati o tome, u redu?”

 

“Ne, nije u redu. Rekla si da ćemo biti prijatelji, a sad ispada da se ne možemo družiti?”

 

Preokrenula sam očima i čula Travisa kako je otpuhnuo. “Ne okreći očima. Ideš li ili ne?”

 

“Kako si znao da sam zakolutala očima? Pratiš li me?” pitala sam i osvrnula se da vidim jesu li zavjese navučene. 

 

“Uvijek kolutaš očima. Onda? Da? Ne? Samo da te podsjetim; gubiš svoje dragocjeno vrijeme na spoju.”

 

Toliko me dobro poznavao. Borila sam se protiv poriva da mu kažem da odmah dođe po mene. Nisam mogla nego nasmijati se na tu pomisao. “Da!” rekla sam prigušenim glasom, pokušavajući odagnati smijeh. “Idemo.”

 

“Pokupit ću te u sedam.”

 

Okrenula sam se prema Parkeru, smijući se kao cerigradska mačka.

 

“Travis?” pitao je, s poznatim izrazom lica.

 

“Aha”, namrštila sam se, kao da sam uhvaćena.

 

“Još uvijek ste samo prijatelji?”

 

“I dalje samo prijatelji”, kimnula sam glavom. 

 

Sjedili smo za stolom i jeli kinesku hranu. Prisjetila sam se koliko Parker može biti šarmantan pa sam se pomalo opet zagrijala za njega. Osjećala sam se nekako lagano, hihotavo, potpuno 

drugačije nego prije. Koliko god da sam pokušavala to potisnuti iz glave, nisam mogla negirati da su mi raspoloženje popravili planovi s Travisom. 

 

Nakon večere sjedili smo na kauču i gledali film, ali prije nego što je odjavna špica bila gotova, Parker me već bio polegao na leđa. Bilo mi je drago što sam odabrala traperice; ne bih mu se tako lako mogla odupirati da sam na sebi imala haljinu. Njegove su usne putovale po mojem vratu i ispod njega, a ruke su mu se zaustavile na mojem pojasu. Nespretno ga je pokušavao raskopčati i kad je u tome konačno uspio, izvukla sam se iz njegova zagrljaja i ustala.

 

“U redu! Mislim da ćeš danas doći samo do prvog poluvremena”, rekla sam mu, zakopčavajući remen.

 

“Do čega?”

 

“Prvo poluvrijeme, drugo poluvrijeme… Gol? Nema veze. Kasno je. Bolje da idem.”

 

Sjeo je i uhvatio me za noge. “Nemoj ići, Abs. Ne želim da misliš kako sam te ovdje doveo samo zbog toga.”

 

“Nisi?”

 

“Naravno da nisam”, rekao je, stavljajući me u svoje krilo. “Ti si sve na što sam mislio posljednja dva tjedna. Ispričavam se što sam nestrpljiv.”

 

Poljubio me u obraz, a ja sam se nagnula prema njemu i zasmijala se kad mi je njegov dah zagolicao vrat. Okrenula sam se prema njemu i poljubila ga u usta. Dala sam sve od sebe da osjetim nešto više, međutim – nije išlo. Odmaknula sam se i uzdahnula.

 

Parker je skupio obrve. “Rekao sam da mi je žao.”

 

“A ja sam rekla da je kasno.”

 

Parker me odvezao do Morgana i stisnuo mi ruku nakon što me poljubio za laku noć. “Probajmo ponovno. Biasetti sutra?”

 

Skupila sam usne. “Sutra idem na kuglanje s Travisom.”

 

“Onda srijeda?”

 

“Srijeda je super”, rekla sam i pristojno se nasmiješila.

 

Parker se promeškoljio u svojem sjedalu. Nešto je smišljao. 

 

“Abby? Za dva vikenda je zabava za parove u Kući…”

 

U sebi sam se trznula, užasavajući se rasprave koju, znala sam, nikako ne možemo izbjeći. “Što je?” pitao je, nervozno se smješkajući.

 

“Ne mogu ići s tobom”, rekla sam, izlazeći iz automobila.

 

Slijedio me do ulaza u Morgan. “Imaš planove?”

 

Zadrhtala sam. “Travis me već pozvao.”

 

“Travis te pozvao na što?”

 

“Pa na tu zabavu”, objasnila sam, pomalo gubeći strpljenje.Parkerovo se lice zacrvenjelo i počeo se premještati s noge na nogu.

 

“Ti ideš na zabavu za parove s Travisom!? On ne ide na takve stvari. I vi ste samo prijatelji. Što će reći da nema nikakvog smisla da ideš s njim.”

 

“America neće ići sa Shepom ako je ne idem.”

 

Opustio se. “Onda možeš ići sa mnom”, nasmijao se, ispreplićući svoje prste s mojima.

 

Na taj sam se prijedlog mogla samo namrštiti. “Ne mogu otkazati Travisu i onda ići s tobom.”

 

“Ne vidim u čemu je problem”, slegnuo je ramenima. “Možeš biti s Americom i Travis neće morati ići. On ionako nikada ne želi ići na takve zabave. On misli da su te situacije izmišljene kako bi 

nas djevojke mogle prisiliti na to da objavimo vezu.”

 

“Ja sam bila ta koja nije htjela ići. On je mene nagovorio.”

 

“Sad imaš ispriku”, slegnuo je ramenima. Bio je uvjeren da ću se predomisliti.

 

“Nisam uopće htjela ići.”

 

Parkerovo strpljenje naočigled je kopnilo. “Želim samo da sve bude jasno. Znači. Ti ne želiš ići na zabavu za parove. Travis želi i pitao te da ideš s njim. A ti sad ne želiš otkazati odlazak s njim i 

ići sa mnom, iako isprva uopće nisi htjela ići?”

 

Teško mi ga je bilo pogledati. “Ne mogu mu to napraviti, Parker. Žao mi je.”

 

“Razumiješ li ti uopće što je zabava za parove? To je nešto na što ideš sa svojim dečkom.”

 

Zbog njegova ‘pokroviteljskog’ tona nestalo je sve suosjećanje koje sam imala prema njemu. “Pa, nemam dečka pa tehnički uopće ne bih trebala ići.”

 

“Mislio sam da ćemo pokušati opet. Mislio sam da nešto imamo.”

 

“Pokušavam.”

 

“Uostalom, što očekuješ od mene? Da sjedim sam doma dok si ti na zabavi za parove u mojem bratstvu s nekim drugim? Trebam li pitati neku drugu djevojku da ide sa mnom?”

 

“Možeš raditi što god želiš”, rekla sam, iznervirana njegovom prijetnjom.

 

Pogledao me i odmahnuo glavom. “Ne želim pitati drugu djevojku.”

 

“Ne očekujem da ne ideš na vlastitu zabavu. Vidjet ćemo se tamo.”

 

“Želiš da pitam nekog drugog? A ti ideš s Travisom. Shvaćaš li ti koliko je to apsurdno?”

 

Prekrižila sam ruke, spremna za svađu. “Rekla sam mu da ću ići s njim prije nego što smo ti i ja prvi put izašli, Parker. I neću mu otkazati.”

 

“Nećeš ili ne želiš?”

 

“Isto je. Žao mi je što ne razumiješ.” Otvorila sam vrata doma, a Parker je stavio ruku na moju. 

 

“U redu”, uzdahnuo je odustajući. “Ovo je očito nešto s čim ću se morati suočiti. Travis je jedan od tvojih najboljih prijatelja, i to razumijem. Ali ne želim da to utječe na naš odnos. U redu?”

 

“U redu”, rekla sam, kimajući glavom.

 

Otvorio je vrata i pustio me da uđem pa me poljubio u obraz prije nego sam krenula u sobu. “Vidimo se onda u srijedu, u šest?”

 

“Šest”, rekla sam i mahnula mu dok sam se uspinjala uz stube.

 

Kad sam se pojavila iza ugla, America je taman izlazila iz zajedničke kupaonice. Oči su joj zasjale kad me prepoznala. “Hej, koka! Kako je bilo?”

 

“Eto, bilo je”, rekla sam umorno. “Nemoj reći Travisu, u redu?”

 

Puhnula je. “Neću. Što se dogodilo?”

 

“Parker me pozvao na onu zabavu za parove.”

 

America je stegnula svoj ručnik. “Nećeš zeznuti Trava, zar ne?”

 

“Neću. I Parker zbog toga nije sretan.”

 

“Jasno da nije”, rekla je, kimajući glavom. “I to je također prokleto loše.”

 

America je izvukla pramenove svoje duge, mokre kose preko jednog ramena i kapljice vode pale su joj na golu kožu. Ona je bila hodajuća suprotnost. Prijavila se na Eastern kako bismo živjele za-jedno. Bila je moja samoprozvana savjest, odlučna da se uključi u situaciju spašavanja kad god bih ja pokazala naznake da bih mogla skrenuti s puta. I zato je bilo potpuno nevjerojatno i potpuno u suprotnosti sa svim našim planovima i idejama to da se ja spetljam s Travisom, a da ona postane najveći zagovornik te veze.

 

Naslonila sam se na zid. “Bi li tebe ljutilo da ja uopće ne odem?”

 

“Ne bi me ljutilo. Bila bih nevjerojatno i nepovratno raspižđena. To je temelj za veliku i pravu svađu, Abby.”

 

“Onda idem”, rekla sam, stavljajući ključ u bravu. Zazvonio mi je mobitel, a na ekranu se pojavila Travisova fotografija na kojoj je lice iskrivio u nekakvu smiješnu grimasu. “Halo?”

 

“Jesi doma?”

 

“Da, dovezao me prije pet minuta.”

 

“A ja ću doći za pet minuta.”

 

“Čekaj! Travis?” rekla sam prije nego je prekinuo poziv.

 

America se nasmijala. “Upravo si imala razočaravajući spoj s Parkerom, a nasmijala si se kada je Travis nazvao. Jesi ti stvarno tako blesava?”

 

“Nisam se nasmijala”, prosvjedovala sam. “On dolazi ovamo. Hoćeš li ga pričekati vani i reći mu da sam otišla spavati?”

 

“O, da, kako da ne. Sama ćeš mu reći.”

 

“Da, Mare, baš će upaliti da odem van i da mu kažem kako sam u krevetu.” Okrenula mi je leđa i otišla u svoju sobu. Opustila sam ruke puštajući ih da mi padaju uz tijelo. “Mare? Molim te?”

 

“Zabavi se, Abby”, nasmijala se i nestala u svojoj sobi.

 

Spustila sam se niz stube i vidjela Travisa na motoru, parkiranom ispred ulaza. Imao je bijelu majicu s crnim uzorkom, koja se slagala s njegovom tetovažom na ruci.

 

“Zar ti nije hladno?” pitala sam, stežući svoju jaknu.

 

“Dobro izgledaš. Jesi li se zabavila?

 

“Uh, da. Jesam, hvala”, rekla sam, zbunjena. “Što ti radiš ovdje?”

 

Upalio je motor i on je zaurlao. “Planirao sam se malo provozati i razbistriti glavu. Volio bih da ideš sa mnom.”

 

“Hladno je, Trav.”

 

“Hoćeš da odem po Shepov automobil?”

 

“Idemo sutra na kuglanje. Zar ne može druženje čekati do tada?”

 

“Prije sam s tobom bio svaku sekundu svakoga dana, a sada bih te trebao vidjeti na deset minuta, i to ako imam sreće.”

 

Nasmijala sam se i odmahnula glavom. “Prošla su tek dva dana, Trav.”

 

“Nedostaješ mi. Ajde, sjedaj i idemo.”

 

Nisam se svađala. I on je meni nedostajao. Mnogo više nego što sam mu bila spremna priznati. Zakopčala sam jaknu i popela se iza njega pa provukla prste kroz otvore za remen na njegovim hlačama. Povukao mi je ruke na prsa pa ih presavio jednu preko druge. Kad je bio zadovoljan koliko sam ga čvrsto stisnula, odjurili smo niz cestu. Odmarala sam obraz na njegovim leđima i zatvorila oči. Samo sam upijala njegov miris. Podsjetio me na stan, na njegove plahte. Mirisao je tako i kad je hodao uokolo s ručnikom oko struka. Iza nas je nestajao grad i nije me bilo briga ni koliko brzo idemo, ni koliko je hladan vjetar koji mi šiba lice. Nisam uopće marila za to 

gdje smo. Jedino o čemu sam mogla misliti bilo je – moje tijelo uz njegovo. Nismo imali ni odredište, ni vrijeme kada moramo tamo stići. Vozili smo se ulicama na kojima više nije bilo nikoga osim nas. Travis je stao na benzinskoj crpki i parkirao se. “Hoćeš nešto?” pitao me.

 

Odmahnula sam glavom, sišla s motora i protegnula noge. Gledao me kako prstima popravljam pramenove svoje raščupane kose i nasmijao se. “Prestani. Jebeno si predivna.”

 

“Samo me preusmjeri u bilo koji video iz osamdesetih”, rekla sam.

 

Nasmijao se pa zijevnuo, tjerajući mušice koje su zujale oko njega. Nogare motora napravile su klik, i taj je zvuk bio glasniji nego što je trebao biti u toj tihoj noći. Činilo se da smo nas dvoje 

jedini ljudi na svijetu. Izvukla sam mobitel da provjerim vrijeme. “O, moj Bože, Trav. Tri sata ujutro su.”

 

“Hoćeš natrag?” pitao je, a na licu mu se vidjelo razočarenje.

 

Stisnula sam usne. “Bilo bi dobro.”

 

“I dalje idemo na kuglanje večeras?”

 

“Rekla sam ti da idemo.”

 

“I ti i dalje ideš sa mnom na Sig Tau za dva tjedna, je li tako?”

 

“Želiš li insinuirati da nije tako? Mislim da je to pomalo uvredljivo.”

 

Skinuo je nogare i ponovno uzjahao motor. “Nikada ne znam što ćeš iduće napraviti.”

 

Pomogao mi je da se popnem iza njega. Opet sam stavila prste oko njegovih otvora za remen, ali predomislila sam se i obavila ga rukama.Uzdahnuo je i naslonio se naprijed na motor, ne želeći ga pokrenuti. Zglobovi su mu bili bijeli koliko je stiskao ručice motora. Uzdahnuo je, zaustio da nešto kaže, ali onda odmahnuo glavom. 

 

“Ti si mi jako važan, znaš”, rekla sam i stisla ga još jače. 

 

“Ne razumijem te, Golube. Mislio sam da poznajem žene, ali ti me toliko jebeno zbunjuješ da ne znam što se događa.”

 

“Ni ja tebe ne razumijem. Ti bi trebao biti glavni frajer Easterna. Nisam baš dobila puno brucoško iskustvo kakvo mi je obećano u brošuri”, zezala sam ga.

 

“Dobro, prvo to. Nikada nisam bio s djevojkom s kojom sam spavao, a koja je onda tražila da je ostavim na miru”, rekao je, držeći mi i dalje leđa okrenutima.

 

“To nije bilo tako, Travis”, lagala sam, posramljena spoznajom da nagađa o mojim namjerama, nemajući pojma koliko je u pravu.

 

Odmahnuo je glavom, upalio motor i krenuli smo na ulicu. Vozio se sporo, kako inače ne vozi, zaustavljajući se na svakom žutom svjetlu sve do kampusa. Kad smo se približili ulazu u Morgan Hall, osjećala sam istu onu tugu kao kad sam napuštala njegov stan. Bilo je smiješno biti toliko emotivan, ali svaki put kada sam ga pokušavala odgurnuti bila sam prestrašena da bi taj plan mogao uspjeti. Otpratio me do vrata, a ja sam izvukla ključeve, izbjegavajući njegov pogled. Dok sam se igrala metalom u svojoj ruci, njegova se ruka odjednom našla na mojoj bradi, a palac mu je nježno dodirivao moje usne.

 

“Je li te poljubio?” pitao je.

 

Odmaknula sam se, iznenađena što su njegovi prsti u meni izazvali toliku vatru. Plamtjela je svakim mojim živcem, od usana do nožnih prstiju. “Stvarno znaš uništiti savršenu večer, znaš?”

 

“Mislila si da je savršena, ha? Znači da si se dobro zabavila?”

 

“Uvijek se dobro zabavim kada sam s tobom.”

 

Pogledao je u pod i obrve su mu se nabrale. “Je li te poljubio?”

 

“Da”, uzdahnula sam, iznervirana.

 

Oči su mu se stisnule. “Je li to bilo sve?”

 

“To se tebe ne tiče!” rekla sam, otvarajući vrata.

 

Travis ih je zatvorio i stao ispred mene, a izraz lica bio mu je pokajnički. “Moram znati.”

 

“Ne, ne moraš. Makni se, Travis!”

 

“Golube…”

 

“Misliš da zato što više nisam djevica, da ću se sad ševiti sa svakim tko bi me htio? Baš ti hvala…”, rekla sam i odgurnula ga.

 

“Nisam to rekao, jebote! I jel’ od tebe tražim toliko puno? Samo da mi kažeš pa da se malo smirim…”

 

“A zašto bi tebe smirivalo ako saznaš spavam li ja s Parkerom ili ne?”

 

“Kako ne znaš? Jasno je svima osim tebi!” rekao je pa zašutio.

 

“Pretpostavljam da sam onda ja idiot. Ok, Travis, idem ja sada”, rekla sam, hvatajući kvaku.

 

Uhvatio me za ramena. “Ono što ja prema tebi osjećam… to je ludost.”

 

“To s ludošću si u pravu”, pukla sam i pomaknula se od njega.

 

“Vježbao sam ovo cijelo vrijeme dok smo se vozili na motoru i zato me sad saslušaj što ti imam reći”, rekao je.

 

“Travis…”

 

“Znam da smo sjebani, u redu? Ja sam nagao i prgav, a ti si mi ušla pod kožu kao ni jedna druga. Ponašaš se kao da me jednu minutu mrziš, a drugu trebaš. Nikada ništa ne shvaćam kako treba 

i ne zaslužujem te… ali te jebeno volim, Abby. Volim te više nego što sam ikoga ili išta volio. Kada si ti blizu mene, ne trebam ni piće, ni novac, ni borbe, a ni avanture za jednu noć… Ti si sve što želim. Samo o tebi mislim. Samo o tebi sanjam. Ti si sve što trebam.”

 

Moj plan da sve to ignoriram upravo je propao. Nisam se mogla pretvarati da sam nepristupačna kada je već sve tako otvoreno rekao. Kada smo se sreli, nešto se u nama promijenilo i što god to 

bilo, dovelo nas je do toga da se zbližimo. Iz nekog nerazumljivog razloga, ja sam bila njegov izuzetak, i koliko god da sam se trudila to negirati, i on je bio moj. Odmahnuo je glavom, uhvatio mi obraze objema rukama i pogledao me u oči. “Jesi li spavala s njim?”

 

Vruće suze napunile su moje oči i odmahnula sam glavom u znak niječnog odgovora. Spojio je usne s mojima, a njegov je jezik ušao u moja usta bez oklijevanja. Nisam se više bila u stanju 

kontrolirati. Zgrabila sam njegovu košulju šakama i privukla ga k sebi. On je uzdahnuo svojim nevjerojatnim dubokim glasom i uhvatio me tako čvrsto da mi je bilo teško disati. Povukao se, bez daha.

 

“Zovi Parkera. Reci mu da ga više ne želiš vidjeti. Reci mu da si sa mnom.”

 

Zatvorila sam oči. “Ne mogu biti s tobom, Travis.”

 

“Zašto ne, zaboga?” rekao je, puštajući me.

 

Odmahnula sam glavom. Bojala sam se kakva će biti njegova reakcija na istinu.

 

Nasmijao se samome sebi. “Nevjerojatno. Jedina djevojka koju ja želim, ne želi mene.”

 

Progutala sam knedlu, znajući da se moram približiti istini više nego prijašnjih mjeseci. “Kada smo se America i ja doselile ovamo, nadala sam se da će se moj život razvijati u jednom određenom smjeru. Ili da makar neće krenuti u drugom smjeru. Borbe, kockanje, cuga… To sam sve ostavila iza sebe. Kad sam kraj tebe, sve je to tu, u tom neodoljivom istetoviranom paketu. Nisam se preselila stotinama kilometara dalje od kuće pa da bih sve to iznova proživljavala.”

 

Podigao je moju bradu tako da ga gledam u oči. “Znam da zaslužuješ bolje od mene. Misliš da toga nisam svjestan? Ali, ako je i jedna žena stvorena za mene, to si ti. Učinit ću sve što treba, 

Golube. Čuješ li me? Učinit ću sve.”

 

Izvukla sam se iz njegova stiska, posramljena što mu ne mogu reći cijelu istinu. Ja sam bila ta koja nije bila dovoljno dobra. Ja sam bila ta koja će sve uništiti, koja će uništiti njega. On će me na kraju jednoga dana mrziti i ja mu neću moći pogledati u oči kad dođe do tog zaključka. Držao je vrata zatvorena jednom rukom. 

 

“Prestat ću s borbama u trenutku kada diplomiram. Prestat ću i s pićem. Bit ćemo sretni do kraja života, Golube. Ako samo vjeruješ, ja to mogu.”

 

“Ne želim da se mijenjaš.”

 

“Onda mi reci što da radim. Reci mi, i ja ću to napraviti”, molio je.

 

Sve misli o tome da bih mogla biti s Parkerom odavno su ishlapjele i znala sam da je to zbog toga što osjećam prema Travisu. Razmišljala sam i o različitim putevima kojima moj život od ovog 

trenutka može krenuti. Ili ću, zbog povjerenja prema Travisu i igri sudbine, riskirati nepoznato. Ili ću ga odgurnuti, svjesna gdje želim završiti, a što podrazumijeva život bez njega. Užasavala me 

svaka od tih odluka.

 

“Mogu li posuditi tvoj telefon?” pitala sam.

 

Travis se namrštio, zbunjen. “Naravno”, rekao je, vadeći mobitel iz džepa, dodajući mi ga. Birala sam broj pa zatvorila oči dok je zvonio.

 

“Travis? Koji ti je vrag? Znaš li koliko je sati?” začula sam Parkera kako se javlja na poziv. Glas mu je bio dubok i hrapav i istog sam trena osjetila kako mi srce lupa u grudima. Nije mi palo na pamet da će vidjeti kako zovem sa Travisova telefona. Riječi koje sam uspjela izgovoriti nekako su pronašle put preko mojih drhtavih usana. 

 

“Žao mi je što te budim, ali ovo nije moglo čekati. Ja… Ne mogu s tobom ići na večeru u srijedu.”

 

“Skoro je četiri ujutro, Abby. Što se događa?”

 

“Zapravo, ne mogu više uopće izlaziti s tobom.”

 

“Abs…”

 

“Ja sam, ovaj… prilično sam sigurna da volim Travisa”, rekla sam, spremna na njegovu reakciju.

 

Nakon nekoliko trenutaka tišine uzrokovane totalnim šokom prekinuo je vezu. I dalje sam gledala 

u pod pa dodala Travisu njegov telefon, zatim nevoljko pogledala njegov izraz lica. Na licu mu se ocrtavala kombinacija zbunjenosti, šoka i divljenja. 

 

“Poklopio je”, napravila sam grimasu.

 

Gledao je moje lice, a iz pogleda su mu se mogli iščitati oprez i nada. “Voliš li me?”

 

“To je zbog tetovaža”, slegnula sam ramenima.

 

Lice mu je prekrio široki osmijeh. Vratile su mu se i rupice na obrazima. “Dođi doma sa mnom”, rekao je, držeći me u svojim rukama.

 

Sad sam se ja namrštila. “Rekao si sve to samo da me odvučeš u krevet? Sigurno sam ostavila jak dojam.”

 

“Jedina stvar o kojoj trenutno mislim jest da te držim u svojim rukama cijelu noć.”

 

“Idemo”, rekla sam.

 

Unatoč brzini i prečicama činilo mi se da vožnja do stana traje beskonačno dugo. Kad smo konačno stigli, Travis me nosio uz stube. Smijala sam se dok je pokušavao otključati vrata. Zatim me osovio na noge, zatvorio vrata za nama i ispustio dugačak uzdah olakšanja.“Otkad si otišla, ovo uopće nije sličilo na dom”, rekao je, ljubeći me.

 

Toto je doletio niz hodnik i mahao repom, skačući mi na noge. Sagnula sam se prema njemu i podigla ga s poda. Shepleyjev je krevet zacvilio, zatim su se začuli njegovi koraci. Otvorila su se vrata, a on je dlanom prekrio oči kako bi se zaštitio od svjetla.

 

“A, ne, Travis, nećeš opet izvoditi ta sranja! Ti si zaljubljen u Ab…”, njegov se pogled zaustavio na mojem i shvatio je svoju grešku, “…by. Ej, Abby!” 

 

“Hej, Shep”, rekla sam, spuštajući Tota na pod.

 

Travis me povukao pokraj svojeg još uvijek šokiranog rođaka i zatvorio vrata za nama, držeći me u rukama i ljubeći me strasno, kao da smo sve to radili već milijun puta. Skinula sam mu košulju 

preko glave, a on je zbacio moju jaknu preko ramena. Prestala sam ga ljubiti upravo toliko vremena koliko mi je trebalo da skinem džemper i top. Za nekoliko sekundi ležali smo u njegovu krevetu zagrljeni i potpuno goli. Posegnula sam preko glave da otvorim ladicu i uvalila ruku unutra, tražeći bilo što što je šuškalo.

 

“Sranje”, očajno je uzdahnuo. “Bacio sam ih.”

 

“Molim? Sve?” uzdahnula sam i ja.

 

“Mislio sam da se nećeš… Ako nisam s tobom, onda mi ne trebaju.”

 

“Zezaš me!” rekla sam, puštajući da mi glava padne na krevet. 

 

Njegovo je čelo bilo na mojim grudima. “Smatraj se izuzetkom u toj priči.”

 

Nasmijala sam se i poljubila ga. “Nisi nikada s nekim bio bez kondoma?”

 

Odmahnuo je glavom. “Nikada.”

 

Pogledala sam uokolo na trenutak, izgubljena u mislima. Nasmijao se na moj izraz lica. 

 

“Što radiš?”

 

“Ššššš, brojim”, Travis me na trenutak tupo gledao, a zatim se nagnuo da me poljubi u vrat.

 

“Ne mogu se usredotočiti dok ti to radiiiiš…”, uzdahnula sam. “Dvadeset pet i dva dana”, dahtala sam. 

 

Travis se nasmijao. “O čemu ti pričaš?”

 

“Bit će u redu i bez…”, rekla sam, spuštajući se tako da budem točno ispod njega.

 

Prislonio je svoje grudi uz moje i nježno me poljubio. “Jesi li sigurna?”Pustila sam da mi ruke padnu s njegovih ramena prema njegovim leđima i privukla ga k sebi. Zatvorio je oči i pustio dugi, dubok uzdah.

 

“O, moj Bože, Abby”, dahtao je. Ušao je u mene pa glasno prostenjao. “Jebote, ti si nevjerojatna!”

 

“Je li drugačije?”

 

Pogledao me u oči. “S tobom je u svakom slučaju drugačije, ali…”, duboko je uzdahnuo i ponovno se napeo, zatvarajući oči na trenutak,

 

“… nakon ovoga, više nikad neću biti isti.”

 

Njegove su usne pretraživale svaki milimetar mojeg vrata i kada je došao do mojih usana, zarila sam mu prste u ramena, gubeći se u snazi njegovih poljubaca. Travis mi je digao ruke iznad glave i isprepleo svoje prste s mojima. Stezao mi ih je, svaki put kad bi ponovno ušao u mene. Pokreti su mu postali malo grublji. Zabila sam nokte u njegove ruke, a moja je nutrina silovito drhtala. Vrisnula sam, grizući usnu i zatvarajući oči.

 

“Abby”, prošaputao je, zvučeći zbunjeno. “Moram… Moram…”

 

“Nemoj prestati”, molila sam.

 

Ponovno je ušao u mene i zastenjao tako jako da sam mu morala prekriti usta. Nakon nekoliko teških uzdisaja pogledao me u oči i nastavio ljubiti. Rukama je držao moje lice i ljubio me ponovno, ali sad sporije i nježnije. Svojim je usnama dirao moje, zatim obraze, čelo, nos i konačno se opet vratio na usne. Smijala sam se i uzdisala sam, umorna. Travis me privukao k  sebi. Stavila sam obraz na njegova prsa, a on me poljubio još jednom u čelo, ispreplićući prste iza mene.

 

“Nemoj me napustiti ovaj put, u redu? Želim se ovako probuditi.”

 

Poljubila sam ga u prsa, osjećajući se krivom što je to uopće morao moliti. “Ne idem nikamo.”