"REŽIM Aleksandra Vučića učinio je sve kako bi prestrašio građane i ubedio ih da sutra, umesto da odu na protest, ostanu kod kuće.

Naravno, neće uspeti: cela Srbija sutra će se sliti u Beograd i podržati studente koji već četvrti mesec protestuju zbog stradanja petnaest ljudi koji su, nakon pada nadstrešnjice na novosadskoj Železničkoj stanici, izgubili živote", kaže za Index umirovljeni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, psiholog Žarko Korać. 

Profesor Korać podsjeća da predsjednik Srbije, čiji su javni nastupi posljednjih dana postali još učestaliji, neprekidno najavljuje nasilje i ulične sukobe, širi paniku i zastrašuje, traži načine da blokira prilaze Beogradu i tako ljude onemogući da dođu na protest. 

"Ispred zgrade Predsedništva Srbije, u beogradskom Pionirskom parku, danima kampuju Vučićevi  'studenti koji žele da uče'. Reč je od režima organizovanoj grupi ljudi, koja za to što danonoćno sedi u šatorima dobija dnevnice. Tim 'studentima koji žele da uče' pridružili su se huligani iz manjih mesta po Srbiji koje Vučić takođe regrutuje i plaća, zatim statisti iz rijaliti programa režimskih televizija, sitni šverceri, dileri droge i sličan polusvet.

Ljude s Kosova koji od njega dobijaju socijalnu pomoć i od koje žive doveo je u Beograd, smestio ih u šatore ispred Predsedništva i od njih napravio svoj živi štit.

Najzad, dan pred obeležavanje 22 godine od ubistva Zorana Đinđića, izveo je pripadnike zločinačke jedinice 'Crvene beretke', čije su vođe 2003. pripremale i izvršile antentat na premijera Srbije… Znate, tokom poslednje tri decenije, Vučić je učinio mnogo odvratnih stvari, ali ovo je svakako jedna od najodvratnijih", kaže profesor Korać.

Nakon ubistva Zorana Đinđića ta je jedinica MUP-a Srbije rasformirana, a ubice premijera osuđene na dugogodišnje robije?

Ne samo premijera! Pripadnici "Crvenih beretki" počinili su brojne zločine u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, na Kosovu. Pored Đinđića, ubili su nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, pokušali da likvidiraju Vuka Draškovića, pobili četvoro Draškovićevih saradnika na Ibarskoj magistrali, ubili Slavka Ćuruviju… I takvi bi trebalo da Vučića brane od studenata?!

Zašto predsjednik Srbije to radi?

Zato što je smrtno uplašen. Vučić je svestan da gubi vlast i da će, izgubi li je zaista, on i njegovi biti pohapšeni i suđeni zbog pljačke Srbije epskih razmera. Zna da promene ne može dočekati na slobodi, zato se tako grčevito bori da po svaku cenu ostane na vlasti. 

O Vučićevom patološkom strahu svedoči i to što je ovih dana u Beograd doveo sina Donalda Trampa, simulirajući da ga, za razliku od građana države čiji je predsednik, podržava predsednik SAD. 

Da, predsednik Vučić kaže da je sa novinarom Trampom Jr. razgovarao o "bilateralnim odnosima Srbije i SAD". 

Vučić je od Srbije napravio simulakrum. Znajući da sam psiholog, ljudi me poslednjih meseci često pitaju - gubi li Vučić razum. 

Što odgovarate?

Vučić je labilna osoba, koja se, budući pod velikim pritiskom, doslovno raspada kao ličnost. Do skoro se na televizijama pojavljivao jednom dnevno, sada već tri do četiri puta; i stalno ponavlja isto: "Možete samo preko mene mrtvog." Jasno je, dakle, da je opstanak na vlasti izjednačio sa svojim životom. Ne sa slobodom, nego baš sa - životom. To ne može biti normalno ponašanje. Pritom neprekidno izgovara neistine.

Koje?

Iako, tokom gotovo četiri meseca, studenti nisu izazvali ili napravili bilo kakav incident, Vučić ih optužuje da za sutra pripremaju nerede i nasilje. Cela Srbija, ceo region video je kako njegovi batinaši, njegovi 'kapuljaši' tuku studente, nasrću na njih, gaze ih po ulicama, studentkinjama razbijaju vilice bejzbol palicama.

Kako to da i dalje ima toliku podršku?

Nema! Da je Srbija imala snage da se suoči sa svojim porazima u ratovima devedesetih, ne bi birala autoritarne lidere poput Vučića. Srbija je devedesetih doživela politički, moralni, ali i vojni poraz. Zato Vučić preti. Tokom poslednjih dvanaest godina koliko je na vlasti, on neprekidno preti. 

Zašto prijeti? Kome? 

Prvo, reč je o ekstremno agresivnom ponašanju, prepunom uvreda na račun polititičkih protivnika. Uzmite samo njegov odnos prema Hrvatskoj i Hrvatima, o kojima gotovo da ne bira reči. Ono što ipak sam ne može da kaže, umesto njega govore njegovi džepni patuljci poput Aleksandra Vulina, čiji je zadatak da, pored psovanja Hrvatske i Hrvata, obaveštajne podatke dostavlja ruskom GRU. 

Očekujete li da predsjednik Vučić sutra zaista izvede vojsku na ulice? 

Kao neposredni učesnik demonstracija 5. oktobra 2000. godine, nakon kojih je srušen Slobodan Milošević, sećam se da je te noći samo jedan oficir Vojske Jugoslavije bio spreman da izvede tenkovsku jedinicu iz kasarne. Vojska se već bila postrojila i spremala se da sa Banjice krene na nas demonstrante u centar grada. Međutim, načelnik štaba koji je bio protiv Miloševića opozvao je odluku komandanta brigade i vojska se vratila u kasarne.

Vučić je izbezumljen, pa je teško proceniti šta je sve u stanju da učini kako bi zaštitio ličnu vlast. Ipak, ne verujem da je vojska tako monolitna da bi izvršila njegovo naređenje i eventualno ušla u sukob sa narodom. Tim pre što Vučića teško da podržava vojni i policijski vrh.

Sumnjate u lojalnost ministra policije Ivice Dačića?

Vučiću danas niko nije lojalan. Ljudima koje kontroliše dao je vlast, privilegije, status, pustio ih da kradu i pljačkaju. Ali, to je svet koji ni u šta ne veruje, koji je bio uz njega isključivo iz lične koristi. Vučić ih, sa druge strane, doživljava kao krpe pred kojima neprekidno pokazuje nadmoć i koji su u funkciji njegovog narcističkog ega. Zna da se na takve ne može osloniti, zato se tako i ponaša. Nikome ne veruje, ubeđen je da mu svi rade o glavi. No, nije lako biti paranoik.

Ivica Dačić je kukavica, koja danas verovatno žali što je uopšte prihvatio mesto ministra policije. 

Je li i predsjednik Vučić kukavica?

Svi autoritarci su kukavice. Normalan čovek nema potrebu da preti, da svog političkog rivala, suparnika ili opozicionara tretira kao smrtnog neprijatelja.

Opozicija tvrdi da se sprema hapšenje Marinike Tepić, Dragana Đilasa, Zdravka Ponoša i Miloša Jovanovića. Koliko je to realno?

Mislite da režim ima snage za takav potez? Iskreno, ne verujem da sam Vučić zna šta će tačno uraditi, kakav potez će sutra povući. Sve zavisi od protesta.

Što očekujete od protesta?

Evidentno je da u društvu postoji ogroman potencijal za sukob, deo građana je opravdano gnevan, razdražen, besan. Vučić se inati, odbija mirnu tranziciju vlasti na fer i demokratskim izborima, onakvim kakve nismo imali poslednih dvanaest godina njegove vlasti. Ipak, sutra ne očekujem ozbiljnije nasilje, iako verujem da će biti izolovanih slučajeva. Režim je na sve spreman, pitanje je može li upotrebiti baš sva raspoloživa sredstva sile. 

Može li?

Ne može. Kasno je, Vučić više nema nekadašnji autoritet. A i to je logika sile: siledžiji se sila uvek obije o glavu.