Foto: 123rf

NASJELA sam, probala sam, ukakala sam se od - kakija. Nije da ne mislim da naše voće nije dovoljno zdravo, ali eto ovih dana - sve nešto oko mene na akcijama - kaki. Čitala sam o njemu da je super zdrav, da je prepun vlakana, da nema šećera, da je savršen i što je najvažnije - nije od onih koji usred ploda kriju gotovo istu veličinu koštice. 

I tako kupih tri komada - jedan malo žutiji, drugi naoko normalan, a treći mekan kao duša. I mislim si, s ove tri verzije jedna će sigurno biti pun pogodak. Ali vraga - probala sam. pa sam probala opet. I na kraju od silnog probavanja sve skupa lijepo odložila u kantu. 

Nije loš, da vas ne obeshrabrim, ali to je okus u kojem jednostavno fali - okusa. Nešto poput dinje, ali hej - na dinju smo navikli. 

Dakle, kaki me nije oduševio i vjerujem da nikada ni neće jer tak bezokusni okus mene jednostavno nije zadovoljio. Niti mi je pružio gušt onog uživanja u voću, niti me nahranio (nije baš sve završilo u kanti), a nije me baš ni nagnao da razmišljam o Japanu kao idealnoj destinaciji za život jer je pun kakija koji se tamo vjerojatno može naći u nekoj ukusnijoj varijanti (navodno ima i sorta Vanilia). 

Ali, zašto vam sve to pričam? Zato što bi zdrav obrok trebao zadovoljiti sve naše žudnje - glad, okus, strast, a zdrava hrana, ona turbo iz svih onih organskih i zelenih dućana jednostavno, za moje nepce - nije ukusna. I kad se svega toga zdravog najedem postajem jadna i gladna - jer moja nenaviknuta nepca jednostavno i dalje žude za poznatim okusima koji su ukusni i zadovoljavaju sve kriterije koje moj mozak traži od hrane. 

Zato sam nakon kakija zdušno pojela veliku jabuku i bananu i najela se dosita sretna što su moja usta žvakala stare poznate obične namirnice. 

I tako u želji da se hrane zdravo jako puno ljudi pokušava i pokušava zavoljeti i zob i leću i sve što je zdravo jer zdravo, ali ljudi, ako vas ne zadovoljava - neće vas ni nahraniti. Jednostavno kao dan - jer žudnja za okusom pojavit će se čim napunite svoje trbuhe. Ili, možda ako dugo budete pokušavali, možda se i naviknete, ali takvu sortu ljudi koja je zapela i nije odustala, ja baš i ne poznam. 

Možda griješim, ali kao što ni zlato nije sve što sja, ni zdravo nije uvijek svakom dobro. 

A sad vas pozdravljam, moram skoknut do dućana po malo miješanog mljevenog mesa tipa "odabrao pravi mesar" pa da bez industrijskih aditiva današnji dan začinim zdravim ćevapima. S roštilja - naravno! Jer uz one kakije, stvarno mi fali malo životinjskih proteina za moju planiranu "životinjsku" vježbu. 

Vaša fitness početnica